Пештанско-Будимска скоротеча

262

Д 0 П И С 'Б. 1Гзт> Словенске. У данашн'1мЂ добу ништа тако поимтике не занима , као знатна она идеа : „Сиоенћ Славенскогљ елемента." Н не знамЂ управо, шта нашн нолитицн о тои идеи мнсле. но то е доста нзвестно, да се она у полнтическомт. смнслу одт. многи узнма. Но н на страну меташћн ово неосновано лјод 1 н кп'1,ше , велимг, да се узднмностб славенскн народа само у литерарномт. смнслу кодт, Славена разумева , ком свакш правни народолгобацЂ треба да подкреплке. (-.рт. само онда , кадт. цело Славенство с/. обштоМЋ - славенскомт. - литературомЂ упозна се; кадт. оно , што нмт. е ирирода даровала, нме, езнкт. - народноств узцене, уважаваго; кадг ону свезу, коа 1н у пр1лтелБСтву - у сродству- потанно држи , прнмете, и нотомт. све проникнувши дозиаду , кои народи по крвн , нмену н езБшу у едно епадам, онда ћс само моћи Славенн оно бнги , за што ш е прнроДа олред4лила; онда ће обштБШГБ силама на полго лнтературе новбш ПариасЂ подићн. Л 1еое е средство овогт. узаимногх , овогт. светскогт. познансгва ? Златне науке, кнБнжество. овб1мт . ћемо за наидал ^гЂ н но Адаму н по крви брата разпБггиватн, овнмђ ћемо новон срећн нзт. ме1;у народа темелБ нолагатн. брт. безт. литературе нема ночнанства, безг нознанстпа нема почнташн и уважешн, а безЂ овогг нема лгобовн, нема слоге и велнкодутша, ст. едномз. речн : нема добродћтелн , коа е основ 'Б среће човеч1б. Зато полажимо темелБ будућон народнон срећн , разпространаваимо лнтературу, да познамо народе, нашу браћу, да намг наша према нкима лгобовБ буде сталн1н н крепч!«. А шштт. кадт. чуемо, гдн се усредт. Иариза н Берлина нашн нраотаца славна дћла преповедаго , гдн унуке подстрекавам , да славнн праотаца стонама <;л'1.дуго : то пе бли се стндили, одт. тако благородне и духа човеческогљ достоине намере клонити се. Но потомцн славенскн осећаго нужду н потребу нознанетва; осећаго ону слздостб , ко.ч имт, душу елади, кадт. дознаду, ко су , Јита су ? кадт. чуго. да у целомг свету нмаго еднокрвне браће , сродинка , пр1лтелн; а Славенска е одранила н воспнтала у свогон утроби сннове, кон се достоино «а нменомг Манке сво«ј поносе. СлавоФнлк.

в 4 с т и. Вћсти (приватне) нз-б Босне авлаго : да е нби 2 00 свештеника (францишканера) у манастБтрт, отишло збогЂ неки важнБ1 узрока. Сл^детва овогг нбшвогт . пуступка време ће намг показати. РОДОЛШБИВИ НРИЛОШНИЦИ НА ФОНДЂ ШКОЛСКШ ИОДБ СЛ. ШКОЛСКОМЂ ДЕПУТАЦ10МБ НАОДЕБШ СЕ. Изт, В. варадскогт, Диштрнкта Г. Георгш Мопзест. м4стнб1и Директорг у Вашархелго 25 Фр.; Г. Ааронг Георг1евић 'Б ондешнБ1и учителБ 5 Фр.; одт, пређашнБ! пакт, година сл -];дугоћи су на фондт, школскЈи принели : Г. Георгш Пиларг, местнни Дир. у Капруци 10 фр. ; Г. Никола. Балахт, местинн Дир. 10 фр.; СабадхелБЗКш , Теодорг Верншант. 10 фр. ; ШантенБск1и Савва Пилант, 12 Фр. 30 кр. ; Кладовачкш мести. Дир. Хорга 1ованг 7 фр. 30 кр. вв. — коима се одб стране врховногЂ школскогт. надзирателБСтва на нбиномт . родолмбда пред-Б СрбскомЂ публикомЂ нвно наиусрдше благодари. П О П Р А В К А. У последн ^ћмЂ числу сл ^думће се погрешке увукле : сгр. 25 7. с .везналијем и надрикњигама, место : свезналијем надрикњигама; стр. 258. вр. 20. користн слава, место : корист и слава; вр. 39 овакова погрјешке, место : овакове погрјешке; стр. 259. вр. 6. одб дол. : устомЂ, место у истомђ , кое се сђ овнмб поправитн умолпва. II р iiл о Г Б. Оправдаше превода ЦнцероновБ! тускуланскв псшЈтанЈп одђ I а к о в а Живановића.

ШЗ? Сза она родолшбива ГГ. Преиумераити, кои одђ прошасте или ове године за Скоротечу шнггб ни су илатили, нонизно се умоллваго, да бм што скор!б иовце н а школ. Депутацто послатн лшбовБ имали.

ИздавателБ Дилштрш 1оваиовићт». (Ва81еј СЈакке ]\ т г. 349) У ИЕШТИ словнма Кавмел <јвн мђ.