Пештанско-Будимска скоротеча

261

сведоче. — СтеФанг Деспот-в болешћу разслабл4нЂ 10 штђ 6 за живота , законномђ насл-ћднику и \нуку свомђ , Прво>1Ђ ГеоргЈшВранковићу исту Д1лдиму у руке предао. — Одт> ов&1 е В р а нк о в и ћ а како женскимт. такп и мужкимЂ поломђ правши и законнкш потомакт., садашн1 >1И Вторми ГеоргЈи Вранковићт. ДеспотЂ. Мн похчорно просимо: да бв1 Деспотт. заедно сљ круно.мЂ Деспотскомђ одЂвоенне страже освобођенЂ, ц у ДеспотскомЂ достоинству потврђенЂ 610 , к010мђ бћ1 Се Л1ИЛОшћу СПОМ6НЂ и име ВашегЂ Вел. као и кодђ прочи народа тако и кодт. насЂ сђ прославл-бномђ радосћу и усп^хомЂ нав&ки сларило." (конацг слЉдуе)

ПАЛЕЖЂ МОСКВЕ. (Н О В Е Л А) 1. Прстенован!. Витка кодђ Москве страовито е бееиила. Грмлавина топова сђ вв1сине Вородинске тресла е грдне стене светога града; а дивлбш метежк распуштеногт. лгодства, подобно таласима бесногЂ мора, страшнБ1и ужасЂ на све стране раздаваше. Предт. храмомЂ Св. Мвана намолигву скуплнше се народЂ, а свештеници своимг кроснореч1емЂ подизау у народа грудима духЂслободе, духђ ратоборства и лшбовБ кђ миломђ своме огечеству. Французи у Москви већЂ у наивећои опасности живе, и већЂ многш као жертва освете пада.^ оваи истБШ данЂ бв!ло е у двору ГраФа Сулкова велико друштво скуплјјно ; ГраФт. е заклгоч^о, да свого кћерв Иауловну са младБ1МЂ кназемЂ Васили 6 јгб , кои е грана одђ едне наиславше руске породице 6бјо , прстенуе, ако Руси победу кодб Веродина срећно одрже. Сала е бБЈла велш;ол г ћпно украшена , а-

ли радости и веселк у нбои не бмаше; сви су никомђ поникнули , и немирно излазакт. битке очекивали. Само се о предстоећои опасности говорило, и мутнБ1и изгледт. бтдућности целомЂ е друштву бригу задавао. — — Науловна садЂ е текЂ у осамнаисту годину 'ступала, ле* па, да јои у целои околини равке не бмлше, дражестног -б изгледа, виткогб стаса а притомЂ и благородне душе. ДанасЂ у сн г ЈјЖномђ оделу обучена бв1нше; драго каменћ и бисерЂ на нбои и полноћну 6 б 1 таму у сиинни данакЂ прегвор10. ПоредЂ нћ столше младБ1и Кннчђ Васил1е, кои е миого манћ внимаше на се обратго. Онђ збогЂ н'Ј>жногђ воспиташд слабо изгледаше; у н-ћговБЈМЂ очима живостб оскуд г ћваше; но то управо лгобови искру у срдцу нћжногт. пола подизаше. Но при свемт. то.лп, онт. племенито срдцеу грудма своима неговаше и у своимђ предпр1нт1нма постоанство показиааше. Онђ е смртио лгобјо Пауловну, код му е само по желви свои родитела руку даги намеравала. ^ Ахђ ! н ћу скорвхмЂ наисрећн1и овогђ света постати'- рече младвхи Василје лепси Пауловни, ћу наисрећнш на овомх. свегу бвгги, ако наши гонаци надЂ беснммт. ФранцузомЂ победу одрже; ерЂ онда ће и мени тужномЂ снино засинути сунце, кое ће ме крозЂ целми животђ обаслвати/ .ЈКадт. вб 1 у победи надЂ Французима толику срећу налазите^ рече Пауловна, ^зашто сашх собомт. ох ечестзо наше не браните, кего се на туђу храбросгБ оолонлте.' - ' П[ и оввјмђ речма образи Васи.певи одђ сгв1да као ружа поруменише; н'1>гово срдце нче е чувствовало Пауловнинт. укорЂ, нег' да 6 бх онђ предЂ ПауловномБ стоати могао. ЖалостанЂ погледЂ на Пауловну бацивши о-де одт. нћ.(продужеше сл!;дЈе.)