Пештанско-Будимска скоротеча

264

А зарЂ еданЂ езмкг важн, Кад-Б за славом-Б чезне грудћ, Са единствомч. раднш биажн УвЗшчанљ ће бштн трудг. бсге л' едног -Б Рода гране , Слабо о томђ распмтун; Само.слогомт. ползе нвне СвакомЂ в4ром'в тм оснун. СрблБн браћо ! в^ћчну Славу Родт. ће вашг уживатн , Ако слога грудБ нам'1. праву Буде свагда днчнти ; Гд-ћ неслога мрзка влада, Од гудт. Рода б1 .жн честв, У единству само правда , Покои, мнрт., и слава еетв. Георг1н Стратим1ровићх.

СУДБА ГЕОРГШ БРАНКОВИДА ДЕСИОТА, И НАРОДА СРБСКОГБ СЂ НБИМЋ У АУСТРИО ПРЕШАВШЕГБ. одљ Д. Арнота. (конац!) О с м о: „Године 1410, В л а д и с .1 а в т. првБ1и, Кралв Унгарскш и Полбскш ■ године 1465, П р в Б1 и М а е ј н К. о рвинг; а одђ године 1501, ВторБЈИ Вла диславг Кралв Унгарск1И. милосгиво сV средствомЂ привилег1нлнм грамата, Острово Чепелв, ипаче Рацковинтв, изподђ града Будииа иежеће в Јчитимт. праволхЂ СрблЉмЂ милостпво даровали. — У овомт, острову нћки су г одт> народа нашегт., гоштђ одђ древнв! времена гнвизда своа положили ; а нЈћки су се садт. сб том-б надеждом -б тамо поселили, да ћеду за толико крви свое проливашћ, не само осгрово Чепелв одт, старина имт> поклон+јНо, и многимђ привилегјима иотврђено; но да ћеду и дру а мћста за поселенн своа нуждна, получити. На еданпугБ се заслуте наше забораве, и у мбсто награде, и шт, речевоп, острова изгнани будемо, и проша-

сте године запов-ћсћу Генерала Хеиелера башЂ насилно изтерани буду жителБИ Србски; нити се смкмо више у Острово вратити, без -Бнове Вашегч, Вел. наредбе." Девето: „Ст, сбшовнб 1 мђ страхопочитан1бмт, усуђуемо се предт, дверма милости Вел. ВашегЂ клечаги, молећи; да 6 б 1 сте на крваве заслуге наше милостиво посмотрили; и на великодушно обећашћ, кое сте прошастогЂ Марта м^сеца Московскомђ посланику дали, понизно ВасЂ опоменути." Десето и последн-ћ: „Ако 6 б 1 се кадЂ по међу два силна Монарха; то естБ, Пресв -ћтлиМЂ Вел. ВашимЂ, иТурскимђ СултаномЂ, желаемвш мирЂ учннити за добро нашло; будући да е отечество наше , Славено - Србали, Бугара, Расс1нна или Трак 1 ан а, Бошннка и Влаа, заедно сђ прочимЂ државама и странама, кое подђ именомЂ Восточногђ 1ллурика, коима е првбш 10 ст ин 1 ннђ отечество свое разширш, и своимћ ЦарствомЂ на именовао, у ноктима турскимт.; да 6 б 1 се тбшђ миролЈЂ заклшчило, не да се са свимђ одђ врма ТЈрСКОГЂ освободимо; но погодба с н турцБ! пристоинаучини ; да се границе отечеетва нашегЂ одђ царства турскогЂ разд&ле, и древна права , законђ , и обБ1чаи, да намЂ се недираш, но подђ собственномЂ уредбомЂ нашолп., као и пре нападеша турскогЂ да пребБ1вамо: церковна и свегска одношеш« нашабдЂ обадва Монарха, да се не нарушаваго. Иначе, ако се средство кђ обдржавашо права нашш не положи, указнвану досадЂ за срећу Вел. ВашегЂ храбру услугу продужити тежко ћемо моћп. ВашегЂ ц. к. Величества Всенижаиши и благов-ћрни, и пр. Молба ова да 6 б 1 силша и важша бБ1ла, народт, Србскш писменно препоручи посланике свое нбтвомђ ЦарскомЂ