Пештанско-Будимска скоротеча

265

Вел. Поредт. тогђ другу препорЈку Царскимђ совћтницима предаду, у коимђ препорукама молили.су, да имт.се посланиц&1 за д-ћиствителне, као ц^&логђ народа представигелки сматрати имаго; а самимЋ посланицима р.родно пуномоћде предаду, у ком-б се народт, изЛСН10, да ће сва одт. посланика изходатаиствована пршнити и потврдити. ОвммЋ краинвЈМЂ средствомт. надао се Србск!и Родђ ут^шент, 6 бјти. 1М ;рннит. настоан1 (јмт. како кадт. Цара тако и Ц. сов^тника трудили се у желки усп г ћти; но нћима ше се могло сбмти: .Дуцаите и отвориће вамт. се л забадава су они код -б ДржавнБ1 Болнра, а особвЈго кодт» Фелдмаршала Баденскогт. настолвали; да им 'б узрокт. каже, зашто е левинна Деспога, 10ШТЂ у отечеству свомтг. у К л а д ов и држави Бранилевскои кодт. дунава, затворГо и у робство послао, и толико веКт, време безт, суда у б г Ј;дномт, затвору налази се? на к е имт, онт, овако одговорн: „Истина, да самБ н Государа вашегт, Бранковића затворш, 1Ш а самг то на запов ЈзСтт, Царску >чинш. Затоне одЋмене но одх НвшвогЂВел. узрокт >затвора молите. а Тако су.и другиЦарски сов'&тницм д'1ло народно и Деспотово едаат, од б другогЂ шилнли дотле, докђ посланицБх ни су у краинш оскудсств трошка , и очанше дошли, те се кућама своима неут1лиени разиђу. КадЂ народЂ разуме да е ДворЂ изђ незнанБ1 узрока нам'6р1о Деспота имђ на в"ћки раставити, и за ц^логђ живота у затвору држати; са сбшовно чувствителнммђ С0учаСТ16МЂ ослоне ц'ћло то д-ћло на промотр^ше Бож1е. ДеспотЂу робству ко.шко е туж1о и плакао за Родомћ своимх, толико е жалјо, што е до таке оскудости дошао, да е свое скупоценне^ златомЂ и бБшеромЂ украшенне ствари, као аманетЂ дедовине, продавати принужденЂ 610. — Кздђ е већх изнемого

домаћину за кввртирх, гди еу затвору бш, илаћати, оваи подигне предЂ земнБ1МЂ судилиштемЂ противЂ Деспота процесЂ, но ту неуспквшш, а желећи Деспота се опростити, намБ1Сли цео домђ разориги и изђ нова зидати; ерЂ тако ће Деспотх илђ своеволно изићи , илђ ће га камен ћмЂ заронити. — Ко не 6 б 1л овакои б^ћди и поредЂ наивећегЂ ве .шкодуш*ш, изђ дублвине душе заплакао? — Десиогт, у толикои несроћи видећи себе, БечкомЋ Команданту пише, да му квартирт, гди опредћии. Оваи (ГраФЂ ЕрнестЂ одђ Ш тарембергЂ ч16мђ мужеству освобожден1е Беча одђ Турака преписуе се) правителство ниже АустрЈе опомене; да 6 б 1 градскомЂ Судш и Сенату наложило, да Деспоту квартирЂ опред -ћле. Правлен!е ниже Аустрје налогЂКОмандантовЂ на БечкЈи СенатЂ одправи, кои на истбш налогЂ сл^дугоћш одговорЂ даду: „Као што е реченнБш БранковићЂ ДеспотЂ Србскш безх нашегЂ знаннизЂ дворске болнице, у Домђ златногЂ медв»-да пресел Ј.нЂ, и тамо већЂ 12 година пробав10 без-Б нашегх сод^исгвЈн: тако и дал -ћ безЂ наше страже и старани чувати семоже, - гди е и тако савЂ Градх ЦарСКОМЂ воискомђ НаиунћнЂ, нити СМО мбј . у нашиЈп. кућама подобне затворе усгроили. — Зато смиренно Ваше Превосходителство просимо, да 6 бт сте нам-Б сЂтакимЂ налогомЂ недосађивали. В Аувгусга 1700/ Оваи одговорх БечкогЂ Сената правленје долкне Аустр1е Команданту сообшти, кои нехотећи се дал4 о томђ старати, заборави на Деспота. Домаћинх едно штро, ио 1овану*) ДеспотовомЂ *) 1ованг Липовскјн, нзг Липове родомљ, 610 е сродннкг ДеспотовЂ, кон е нзг малена, кодђ Деспота у службн пребшвао, когт> е после ДеспотЂ Вторммт. поетелником-Б постав!о» Онт. е до смртн Деспота служјо, и после е ГраФСку Днплому н насл^дје получјо. Изњ