Пештанско-Будимска скоротеча

567

влнло.Градскш Јправителв ГраФЂ Ростопшинђ изда заповеств, да се сви Москве жителвиизЂ града удале; ербо евећЂ заклгочено, да се градЂ непр1ателк> устЈпи. Истина остарелни Кјтјзовђ бвшше се заклео нреглаву свош изгубити, него Москву Французима у руке предати; али у главномЂ сабору после битке Бородинске 6 б 1 заклгочено, да се Москва у пра и пепео обрати, а воиска да се ду6л]ј у Руспо до КалЈче повуче. II тако оваи великолћпнБШ град*ћ паде жертва за слободу и спасен!б рускогх народа. ВвЈсоке до облака допируће куле, снине палате и дивни споменици пређашнм стол^тЈд морадоше садт. као самртна светила предЂ Французскимг завоевател &мђ светлити. СадЂ лепои Пауловнои сузе потекоше, ерт. е ГраФт, Сулковт. са нбомх , суПруГОМЂ СВ010МЂ И СтарБШЂ 6ДННМЂ СЛугомђ бегати морао; она последнв^и погледЂ баци на оно место, где е срећна лета миле младости свое проводила, она се и оногђ пребацивана, што е василно чинила, сећаше, и горко уздмеаше; садЂ јои на ново сузе покаашл потеку, она јоштђ еданпутЂ погледи на место, гди е младоств свош проводила, са сузнммЂ очима сђ нвиме растави се. — 11о свћтма улицама стра и ужасЂ владаше, кои распуштена и необуздана простота, кон се садЂ свима законима противише , Ј оштђ већма умножаваше. У то време кола ГраФОФа приближавау се Базару; али се лгодство тако умножило, да су она само сђ великомЂ мукомЂ про» ћи могла, „Доле сђ кола \ и на еданпутЂ повкка изђ среде нека дивл^гђ изгледа лгодина и ГраФовнмЂ се колима приближи. Зар-амв!слите, да ћемо се одђ ВасЂ силеџја гоштђ газити дати. Вн сте узрокЂ несреће наше; ерЂ вац1е са владомЂ незадоволвство домамило еФранцузе унашуземлго. Све

сте вб1 криви, проклети Болнри! в — „Доле сђ кола" повиче после разпуштена простота. ГраФЂ видећи себе у краинои неволби , заповеди коч1ншу, да кон'& заустави; после сиђе се сђ кола, кое и цела породица учини. „Шта? в продужи дал г ћ првни зликовацЂ, „зарЂ мнслите, да н не могу едногЂ ГраФа представлнти. Онђ уђе у ГраФОФа кола и смегоћи се повиче: „доле капе, и честв ми као ГраФу оддаи« те. — Али се садЂ на еданпутЂ позор1е промену. Онаи нечистни и необузданни чопорЂ пуштенБ! осуђеника , кои су одређени 6 б 1Л и да Москву запале, по.иешаго се међу прве. бданЂ е одђ нби на дугачкои мотки 1 оштђ крваву главу едногЂ Француза носло. Стра и ужасх свакогЂ при овомђ позорго обузе. ГрафЂ е свого супругу и кћерћ за руку држао и са свомђ снагомЂ гледао, да се крозх мложину прогура. СадЂ и конби ГраФОви понлаше и нова се буна роди. ГраФа и нћгове породице животх у наивећои опасности об1вше. У то доба нагрну читавх чопорт. беснећи жена. Пауловна не могући више овои] сили противустати, изнеможена натрагЂ два три корака ступи, али у томђ истомђ часу видећи да е одђ свси родителн раставл -ћна повиче у помоћв. л Сгани .Лепотицо!® повиче неши, „зашто тужишђ , валн да си Лгобезника изгубила? да ни е онаи сђ крвавомх главомЂ V дал г ћ продужи онђ , показагоћи на мотки главу. Али Пауловна у таи часЂ падне, и нека о нбои сожалугоћа жена одведе е у неко усамлћно Базара место. (продуженје сл^дуе.)

ЧЕС Т XI 4 4 СТ (Одвратак наОдговор г. Вуиновићау Скоротечи 27. 1843.) Пре, него што на ове две речи ,чеет и част в дођем, за нужноналазим, онима читатељима, коима као и Г. В\и-