Пештанско-Будимска скоротеча

281

зе текоше. Кадл 6 прочитала, ецашћи падне на прси Генерала. „СадЂ ћете скорвшЂ у обатга ваши родителн повратити се и срећнш бмги, него што самв п" рече Гарбоне, ГраФицу жалостно гледећи. ^Зашто васт, е ово писмо тако жалостннмђ учинило?" пћтташе Пауловна, „смемЋ ли узрокЂ ваше жалости знати ? а „Могули весео 6бјти / одговори Гарбоне, „кадт, помвтслимт. на растанакЂ, кои намЂ предстои; — ахЂ Пауловна, а никадЂ више не будемЂ срећанЂ, ако ме вм оставите." Пауловна метне на страну писмо, бацившина Гарбона погледЂ безконачне лшбови. „Ахђ зашто ни е у крвавомЂ дапу кодђ Бородина и на мене коцка смрти пала," оваи далЉ настави, „онда мое срдце ни одђ какве страсти, осимђ славолгобЈа, ни е пл'1>нено 6 б1ло , а и како се лако умире на полго чести! Али садЂ е сасвимЂ другончје, одкако самв васк видш у СНИНБ1МЂ зрацима ваше небесне лепоте." „Н 6 бт радо желила облаке жалости сђ вашегЂчела растерати," одговориПауловна, „али шта д могу безЂ огечества за васЂ чинити? 2 „0 све, све можешЂ тБ1 учинити^ повиче Гарбоне, „само една речв с-бтвои лепм устн '|и може ме наисретншмЂ на землБИ начинити. И опетЂ сумнншЂ о чару твое снле , о ! садржаш евио блаженства, море свпо благовоша, у коме 6 б 1 се мои животђ у вечнои лгобови окончао. Али ахЂ, за мене не куца твое срдце!" „Ко вамЂ то каже" одговори му Пауловна, и образе гои руменЂ обасу. „Дакле ме лгобишт, о тн небесно суштество 2 рече Гарбоне, „о неиди одђ мене, тн лепа душо, твое отечество нека однко лгобовв буде, кон е кадра и на пустомЂ Кауказу раи створити. — О бу-

ди мон, тн прекрасно и наиблагородн1е створен-ћ," повиче Гарбоне, ,,усрећи мои немирнни животђ са твојомђ небесномЂ лгобовлго/' Пауловна погледЂ , ПЈНЂнебесне лгобови на Гарбона бацивши, едва оно изговори што 10и е срдце отђ давна у тииности крило. Шјно е лице пролетнвои зори подобно бћ !Ло, а пурпурне Јстне сђ тихимђ гласомЂ ове су речи изговарале: ;; Ево вамЂ руке, ево вамЂ срдцз." V. ОДЛАЗАКЂ ВОИСКЕ. Све се већЂ спремлнше , да одлази. Овде су едни пуне џакове шећера и каФе, а други златно и сребрно посуће носили. Ту се могло видети Турака , Армешннаца, Перз1ннаца, Руса и Тартара, где |еданЂ сђ другимЂ тргуе; тамо су опетЂ седили воиници и наискупоцен1е вино изђ златнн пеара пи.ш. Велико число воиника бннше се око ватре скупило и попеваше веселе песме, У некомЂ одстоанио одђ ове гомиле видише се два мужа, где се ватрено разговараше. бданЂ одђ нби бвшше одђ редке величине, нЗјГово лице бБтнше угасите бое, и два црна проницавагоћа ока блистала су исподђ мрачшл трепавица. То е бвго ЦарЂ НаполеонЂ. ПоредЂ нћга стоно е некш младЂ лепогЂ, воиничкогђ изгледа човекЂ ; нЈзгово тело бк^ше крепко, а нткгово дрзко, пламтеће око издаваше му млађаннии ватренвш д.^хђ. Онђ едну руку бмнше на седло кона метнуо, кога хусарЂ сђ великомЂ мукомЂ уздржаваше. Оваи мужђ бББвше ПринцЂ ЕигенЂ, вицекралв Ита.пе. „Овн Сците оће мени да прете ,* рече царг, ; ,а не мБЈсле, да имђ у еданпутЂ сву нБгову воиску упропастити могу. Ова улица у Калугу мера 6 б1ти чиста, ерЂ л самв намнсл^о, да у Петро^ граду зимуемЂ. с