Пештанско-Будимска скоротеча

28*2

Вицекралв мааше сђ г.твоич,, и опсшиннше Цара на долазеКе зимно доба; онђ бв1нше тогђ мнћнја, да се Москва обседне н болћ време очекуе. кадч, Ке и Полћска моћи на орудае \ сга ги и нвииа помоћв дати. /Го е саветЂ за лава." Царт. ирннцу у ре«љ упадне. „Кутузова бм нас в воиска са свјш сграна обколнла и свакЈ1Ј сатзЂ прекинула; шта бв 1 морала Француска о наиа МБ1Слити! У нашемт. жалостномЋ положавд имамо само два пута отворена, чоима можемо нашу честк спасти. Или )е Алексаедерт. примити мир-1. нод- ј . о,;мм1. услов *1бмђ, иодт, коимђ му л пре* Ко Лауристона пошлћмг, или ћу л принуђен-в бв1ти, цару у Петрограду уговоремира диктирати." ГовореКи то ватрено иогледи на улицу одт. Калуге. Облаци одћ праа 6 бјну се подигли на последн &иЂ краго хоризонга и на саиносги сунца смотри се светло оруж1е. „}1 очекуемБ Лауристонаизт. рускогт. стана''настави царт., „видите, Евгеше, шта е тамо.® (конацЂ слЈдуе.)

ЕГИПЕТСКЕ ПГРАШДЕ. Отђ св1к> знаменит1И древности, на кое наст. пов&стница опоиинћ. кнцђ саме Ег\*петске ПграмЦе сугцестауш. Наивмша међунБИма поназуе наивеће совершенство у смотренно художестзенногЂ ЗБ1данн. П\-рам!де су наидревнш остатцБ! человћческогт, усовершенствованн, кое не само столћтјнма, но хиладама година и данас-Б гордо пркосе, и себе никаквомв времена ногодомђ порушити недаду. Узрок -Б нбшвогт . зндана неможе се рЈппити, ербо су испБиатели различвогв м4Н1Н, сваши друго доказуе. бдни кажу да су пурам1де ради Астрономхе подигнуте, другш утверђук), да су сукцу, и другимч> Боговод1*б посвећене, тчећи ве-

ле да оне кичелвивост б ондашн &ГЂ владћн1Л показук), четврти МБнме да су за собран^е пшенице и другш плодова основане, вообше мисли се да су надгроб1в славнв! мужева и Кра .гћва Егупегски. Наизпаменитје су бнле оне, кое су Хеопсу и ХеФрену посвећене. Пграм!де ове налазесе у срединн Египетскои, близу старогЂ Кагра, отђ сћверне стране р^ке Шла. бдне отђ нби стое на каменитимЂ ст!шама, отђ базалта и гранита назидане, Петт. пурамјда носе и данасв своа ииена, а двемае име и?чезнуло. Првасе именуе Гуце близу ста? рогЂ МемФ1са, друга е М а н д ш е л м уз а, трећа С а к а р г ђ , четврта Д а г ш у р х, пета Веумт.. ЧетнрЂ пурамЦе стое кодт. Ггце у еднои лин^и, една отљ друге 400 кораклни удал4на. Около овм п\*рам1да стое стотше манви, кое су на четири сгране света окренуте. Наивећа Хеопса Пурам1да, износи у сво1ГБ четвероуголномЂ окружпо 473 хвата. Нћна вБ1сина брои 73 хвата или 480 стопа. Гдикои списателви потверђуго, да е она 101ЦЂ вБпиа, но то се дмачно знатинеможе, ербо поверхноств оне зем.гћ пескомЂ чзсђ завеана, часв развевна бмва, зато се иурамјда неши пут г в већа, а неши мана чини. ВеКа частБ онб ! манби пУрамЦа погребена е пескомЂ , едва се вр'ови нбшви видити зшгу. — Ова наивећа пурам1да на каменитои ст^ни, отђ креч .шгЂ (вапно) камена назБ1дана, има у окружио широке степене, наихудожественнЈе изпешрение, кое до самогЂвр 'а безопасно водити могу. КадЂ се 60 стопа на пурам1ду попне, онда се долази на јг 1 шђ уходЂ (бјпдапд) кои е Кал1ФЂ Елмапкђ првБзи путЂ отворјо. Неколико входника и Галлер1е, кое се у внутренности налазе, уводе у царску собу, гди Саркофагђ отђ Гранита на средв1 стои. ХеродотЂ доказуе, да е колосално здаН16 ово за гробЂ X е о п с а подигнуто. У тои пурамиди налазисе еданЂ кладнзк-