Пештанско-Будимска скоротеча

304

Р']јком ' Цетине отт, последн-ћ вароши прекиданЂ, коа се овле у море излива. На еднои овде намештенои дерег"лш пребродисе р-ћка, кон ст> оне стране брега Алмиссе лежи. Детинн изтичена турскои гракицм с г 1;1!еро -восточно отђ села Нерлиц-, на поднож'но брега Динара, из в многи , инвора погомђ протиче велшшмЂ змтвидннмн кривудам -јјмт, равн^цу отт. ПашкогиЈе у правцу отћ с-кверозапада кђ полднј , уаима недаиеко отт. Сшња потокт. Сутину, и пада после гогово 50. Милн дугачкогђ тока уморе. На путу између Трилв и Дуаре по сказвтванш жигелд губи ова р4ка н ^ку чаетв свое воде чрезк подземнвш ка ка.гБ, но не далеко огн Спалате на западномт> подножио Моеурбрда опетЂ излази, и ту пре подђ именомЂ Салона , садт. Х'1адерЂ или 1адррЂ названу рћчицу чини. Отт. свогг исхода до ТрилБ има Цетика врло малвш пад г к и нћни еу баери по веНои части низки; али оданде и рћка у тои исто& мери, као што на величини збогт. утицајоћи погока расти, и нћнт. падт. вчи бмва. Ниже Трила башт. до излива свогт, корБ1то н-ћно између кречани ст Ј.на лежи, ко е су до Дуаре наВужасН!©, гди р4ка двазнаменита водопада прави, еданЂ ве.шки (велика Губавицк) и едант. мали (мала Губавица) кои е д^иство при ве .шкомЂ воде станго весма удивително. АлмЈсса е мала, добросазидана, но мрачна варошт., коа е некадЂ са зидовма и 1панцеввшаобкол^ћна бв1ла. Она лежи на углш излива Кретгше на мору, на поднонто едне, само на наидолвк&ои страни са лозама насађене горе, кое наивећи врхЂ развалине брежне тврдин-ћ увеличаваш. Овде се доб1а оно В1НО пОДЂ именомт. 1\1и8са1о соп о ^ог (11 соза познато, принадлеаш кђ наиболвимЂ Пред4лима, и земла кђ наиплодоносншмЂ проеторима ДалмацЈе. 1 оштђ подђ Римлннима бвш е оваи пред г ћлЂ добро обдћланЂ и много поданЂ; у почетку 13. Стол-ћтЈн да ли еу се Алм1ссани на корзарство, у комЂ су отђ Хорвата у сосћдству насел"ћни подпомагани бвЈвали, алЂ имђ наскоро ВенецЈани таи посао покваре, кадт. су имђ лађе ичгорели, и нвшву зем.ш) вои1Шч ;;и обсе.ш. Преко от в Алм1ссе на ећверномт. брегу Цетине пре се налазЈоу еднои

стрменитои долнни, недалеко отђ П[»1ека, Семинар1у .мЂ глаголит1чесг и Свештеника, изђ когђ су полкица и близу лежећи острови способне свештенике доб1нли, но отђ вмше година ово е заведеше двигнуто, и само се здан1е тамо види. .V 14. стол-ћтпо цео оваи просторЂ починшћи о Тђ Стобреца ( кодђ Спалате) до Алм1ссе, и огт, примора чзкђ до Мосурбрда сочиннвао е ол1! арх1ческо - демократ1ческу свободну државу, коа се до близу половине 17- гђ стол ^ћ^и придржавала , али у то време са.мопроизво.п но нодђ зашиту окршгћногт. Лава отђ (•. Марка ступи, но * сђ придржаванкмЂ дуготрахсћегЂ свогђ земалвскогђ устава. Онда се оваи изђ отђ прилике петнаисгЂ хилида душа еостоаћи мали народЂ ове Репуб.ике дел^о на три классе, отђ кои се прва, но само изђ 20. Фами .па броећи тамо насе.швшисе Унгарски пиемића, друг -а многочисленЈн, изђ Босански благородни Фами.ин, Т[>ећа и последнн изђ прочегв Народа состолла. Сваке године на дант, светогљ Ј^орђа скуплнли су се посланицм (СопИ) ове три- класее у равницм отт, Гатта на всеобШТМИ ДрЖаВНБ1И СоООрЂ (V НБ10ВОМЂ 83Б1Ку вборЂ названЂ) да НБ10ве Насго.чтелћ или Гувернере за единствена места изберу, и.ш старе; аг ;о су заслужили, потврде. Прво лице државе бв1ЛО е, и естБ и садЂ подђ имеиомЂ Ввлики КнезЂ илн Сгапд ( оп1е кои се свагда изт. прве классе бира. Нћга избрати ираво и^аш само ма.ш Конти или Гувернери, кои се изђ БоганскогЂ благородства узБтмаго; последн'1> е НајшдЂ бирао. Тако редко е оваи држаснми СоборЂ безЂ крвоироли пн прошао, ерт. су се классе понаивише у особите партае делиле, отђ кои е свака оногђ отђ себе предпоставлћногђ избрати желила. -У таковммЂ случаевма, кадЂ е избранш суетно бв!ло, честосе случавало да е еданЂ отт, наиревнбстн1и единомнсленика надзиранпо Гранде Конте воверену земалБску кассу са свима у кбои налазећимасе привилег!Дма украо, и такову ономђ у домђ донео, ко! ђ е избран1е онђ по сп4шествовг№). Ако е така†лоновђ у ваћенЂ бмо, то е сђ НБИме свршево бв1ло, ерЂ есваки члснђ совћта имао право, нћга убитИ: ако е