Пештанско-Будимска скоротеча

305

пак-в средства добра дпопреб10, и у домћ отб себе спосн^шеетвованогЂ срећшо присп-ћо, хо е таи Грандт. Конте правично, ицбрант. и нико се нје сл1ео усудити, тзквомђ избран!к> противити. Отћ како е земла освоена, са свим-Б су престала та собранхн, ерсу Французи овои землвицв! сва права отузели, и кадЂ с у Цолвиц ши доцше при угледу неколико Руссиски в06нб1 галл1Н ко е су у заливу отђ Стобреца Котвиле, сђ орукпемт, у руцм вб1о ве привиепе опетЂ задобити хтели, држао е онда у Далмацш командиратпи Маршал МармонтЋ (1807) надт. НБИма страшни судв и дао по наивБние нв^ова села чрегг сное тртипе [1л1п1ити и палити, О гб оно ^оба су жителБИ осиромашплн, землвица разпачана, и пограничнБ1МЂ Иретуре областима ирисоединћна. Садт. стого Иолвицани у прИзр'1ни10 изображеша мадо, вмше, негн Морлаца кб ком племену они принадлеже. Из7> нби већа часг 'Б *и писати и читати зна, ко е су и нб 1ови свештеницв!, понаизмше пито.мцбј горесказаног 'Б Сел1инар1ума научили. Нокраи неличине, виткости и силногт. шначкогт. с В огћ изгледа опетт. е Полвицан 'Б врло добар в и госголшби†премда не сасвимт. чистт. отт. су ев-ћрја и подозрЈнин, опетт. су спрамт. свакогт. страногћ, кои се нвима сб прште.и.скимт. лицеит. приближуе, весМа огдателни и предварИТелни. (продужен!е сл!.дуе.)

ПИСМА О СИБЕР1М. (отт. Павла Шица.) ПИСМО ПРВО. В б ! захтевате, да вамт. Сибррпо опишемт., ову у ис\"холог11ческом 'Б призр"ћн1Ш гако знаменигу, златомт., платиномт. сребромт., оловомђ , бакаромг, гвож'д ,БемЂ и другимт. полезнимт. производима богату, чрезт. свош велел^пну и сбантелну природу отликовану, чрезт. свое подкебје, нраве и обБ1чае свои жителн, као и чрезт. степену Ц1В1Л1зацпо знамениту землш. Многису отђ ЈченБ! свое внимаше на Сиберио обратили,

као. Гмелшт. > ПалласЂ, Ренованцх, Мјллер-Б, Сперански, Хумболдт., Ерман%, ЛедебурЂ, Маерт., Бунге и Астрономв ФедоровЂ, и нго походили; она има свогђ Геблера, кои се отлично са сво 1' омђ ЕнтомологЈомЂ занимао , и драгоц'&ннвш Ентомоло1тчески кабшетЂ са сравнителнБша образима има, свое изоброжене горске землем4ре, кои су природу отђ стране геолог1ческе и металлур!чческе испБ1ТБ1вали, и свое чиновкике, кои се за благо народа стараш. Посмогримоли учену Хронику Снбер1е, то ћемо о' нбои наћи важна извеспд, нарочито у царству Естественнице, у: прочимЂ пзкђ струкама мало, или башЂ ништа. И можемоли всеобштча и понравителшл извест^а отђ тако простране земл']. искати, кои дуго време, многи трудЂ, да и собственно пожертвован4 изнскива, докђ натчимо нЈшу природу познавати! Матер^али с> готови , самоенуждно трудолшбиво сбд'Ј;.1икан'Ј;. Овде лежи стварн: они су тако примамлБиви, не за руку удесни, као златнБш пра. И к! лико се Срећеловаца у последнЈј време на до 6 б)тђ злата отдало. Непроходни дивлби предгћли бвшалису обиграни ради истр&живана: све е прегледано, свуда копано, гди се и тиманБИ з нс.кђ или надежда, злато наћи, показао, грдна су здаша подиднута, множество руку у движеше поставл'ћно, и све само за злато. СиберЈа заузима цео земл'ћ просторЂ, кои сђ воеточне стране отћ .Уралсни гора лежи, и до границч Х|'не и Амерше протеже се ; она има четвтрЂ Гувернје: Тоболскг, Томскђ , ЈенисегккЂ и 1ркучкЂ сђ ПровшЦ1ама 1акучкЂ и Камчадке. Свдђ представимо ееби ову пространу землш са скоима различнима положешлма, поднебјл.ма, естества производима , као сг своима у подреклу, Вери, обБ1чаима и нсшнби разнима жителкма, и нехотимице тонемо у мучишће удивлснјв о богатству и в<>л< л'Јин'ш ово! ђ исполниској ђ изгледа. Нећусе у Т(по1р ;Ф1ЈО, Пр авлеше, бтнографЈш и штг тЈстЈку Сиссрје да упушћамЂ, то изБСкуе врсмена и многогђ сђ мукомђ скспчаноЈЂ труда. — Л ћу вамЂ отђ мое стране о кл1ми Си^ерје, н 4 нимђ болестима, обб ! узрока, начинама леченл на-