Пештанско-Будимска скоротеча

318

ревностквш , многозаг.п жкј.и , строгЈи , и свбјмђ нам -ћренјлма миадости злдоволивашћхи мјжт ,. Какова е радоств ла мене бв1.)а, кадт. самв се сл. тах;овммт. еднБЈМЂ прштелЈ >мЂ, ОтечествопшбцемЂ и Сонародникомч. опетт. састао! Онт> в кт. себи као магнетт. прив.тчјо са јмомђ многообдарену нзт> СВ1Ш ираева и различнм нар']5ч'1а ШгославенокЈ млаДежт.: он г. подпомагаше оскЈДне Списател1> и на св<чо руку добвш Благородство, к е га у Народнпмк КнБижесгву нодунираше; онв »ј СП010 ралсуте силе, и знао е на оваиначинт. као едант. единитвш красне задатке разрЉшити,кое, чини се, да му е н Божество и време налагало, ^(1 ипђ ЗВеј?, (продЈжен1е сх4дуе )

СЕНАТЂ У ЦЕРИОИ ГОРИ, Град г в Цетвиш е средоточ1е Адм'ш1страт п,1е Црногорске, Овде се скуплд Сенатт,, кои се изт> 16, Членова, све седм и заслужнБ1 стараца сосгои.|и кои у зсмлбп полгп^еску и судеиску властБ отправли, Октомвр1а 15, (1838) скупилису се у собу совћтована, гдн су око вагре н I малБ1мт> дрвенммЋ клупнцама седили, 11адт> нбјовбшћ главама виалесе заставе р;»знБ1 Окр \ж1Н. У гоадили, коа се црвег номт> заг .таво -МЂ са злагнБ1МЂ надписомЂ ,,Савв а М а рко Нетрович в" отликовала, опазисмо едног 'Б старца, ког 'Б велике црне очи, вко кабрано чело и белегама ппкрБшено лице , издаваше ватрецнБШ нћговт. духт> и нестрпћливостБ. ЦокрБ1вало отт> беле чое скрБ ^вало е н-Јјговђ стаст. част> до колена, и дало ечакшире отт.те исте бое видити коесе на подоб1е кумоша губише, и кое су посредствомт> пређица ноге до пете покривале. Беле памучне чаране , велике ст. каиши свезане цшеле, и капа отт. ц;)вене чое, 6 б 1 ло е одело н^гово. Широкш кожнбш иоаст. око бедри утврђент>, скрвшао е пиштолб и широк1и ножт>. ВратЂ му е 6 бш голђ , шарра висила е о десномЂ рамену, а о левомЂ подоб1в неко отђ лпунжета , Струка , названо. За нбимђ стоао е еданЂ младићЂ сб два пиштолн за понсомђ , кои е .место шепнце

турбант. на глави имао. II» лево н ћгово раме насланашесе временита една Госпожа са убрађеномЂ главомЂ и у нсиа- ио апунже као и код н лгодји скрмвенБшт. стасомЂ. На краш исте. подђ црном к заставомт.. на цоЈои е име и в ко М н л о е Мартинов ичБ а сребрнн1 писмени написано 6 бкш , саставлћне Чете , налазила се жена, на кое красномт., хотд бледомЂ лицу изражавашесе жалоств и сиут« нн; она бн) чесго на младо едно девоиче погледала. кое потокомђ с>зе ливаше. Свмо су очи на две оде женске особе л правлћне 6 б 1ли; а лгоди, кои су ппследнћ ове окружавали, видилисусе ако снуждени, докђ су јн годб прогивницм нбини изсмћнвали, Наново п цан-к пј шака обввило е сполн долазакЂ едногт. нестрп ^ливо очекиваногЂ Мужа; онђ баше вбјсокогђ и лепогЂ возраста, велнко имађаше чело , и бледо дугимт. црНБШЂ длакама зарашКено лице: н 4 говђ до» лазакЂ поздрави дужетрагоНји кликђ : ;5 Благословен'1. б уди Влздбшо СветБЈИ^ При* сутствЈе Петра Радон, кои сооствсннбшђ качествомЂ своцмђ отђ године 1833 као мјрска и духовна Ноглавица са землБО .мт. Цр* ногорскомЂ управ.ш, 1пе дало сумнагисе о важности н4говогђ д-ћлана; онђ се посади на каменитЈ сђ ћилнмомЂ застрту клупу, прекрстисе, и почне говорити, Моа децо! Богђ да ВаеЂ благослови, да ВасЂ ближнБИ , као саме себе, лгобе ! На* ша земла 1не велика и никакве друге бранител'ћ нема, осимђ брда и планина, кое нш окружаваго, и онб ! храбр!и, кои у нбои жн^ ве: но кадЂ е Господб оне врове као чвр^ стбш и непо олебимБШ ланацк созДао, то Сатана.кои се подђ лнчнномђ прест;пленјн и освете у вашу средииу подкрао, и васБ нагонава , да се еданЂ проти†другогЂ оружлвате и убјате, међу васЂ семе неслоге сее. О да 6 б 1 сви они отђ ВасЂ, на кое се ово пребацБ1ван1> относи, свого мрзостБ и непрјагелствоунаше отеческо срдце положили, кое само гласЂ правде познае, и свагда воли Обштине ваше благосилати, не10 едногђ еди -ногЂ отђ васЂ казиити. ; ,Тко сн тм ?'• заиБ1га Владица цосле овогђ говора сгарцч.