Пештанско-Будимска скоротеча

319

, 7 Сава МнркоЈГд Пстј овичб Н^гјшт./-' отгођ >|>и оиаи, („кое то.шко з« ачи , ко.шко ,Марко1 п. смнтј изт , Фалп.ие Иегровичћ) изт. Н^1МШКОГЋ Обхцеств' / ,.Ко.шко илашг годика?* дШесдесетт./ „Тсои характејп.?® ^Ловацч. и еолдат%, докле годт. ова десница и ова шарра зеаљн нашпд полезна и н*н;на гзГиде." 3 К,ОГа Т1 ЖИ1П7)? 8 дШивка Милод Мартиновићт«, коигон1;нђ 0 т1. обштепЈ нашеп. непр<«те'.1а Турчина, ( V мо!ои кући свое приб'1;жиште и избавиен'!; потражи, Ова жена , кого тм у среди између мон непрјителл нидишт., моа е кћи, До 20. године само е Боимо и )шш р>олк> познавана: она е бмла , скровена , трудолшбмва , покорна, и у намеренго мене конечно задоволбиги , хтела е дати руку свош едномт. храбромт. и ноштеномк лладиКу наше обштине, гди е управк моа н;елн бмла; ал* проклетми Милое, месго да 6 вј ми благодарш што самв му толико добра и лгобони м;азао, постане срамнми соперникт. младогт. ђ_увег1е и лгобезникћ ?.1ое кћери. Д га зато изт. мое куће истерамт., мвЈСлећи, да ће ее ст. тимт, све свршити. М она почела е веЈгк Милоа изђ свое главе избацмвати, и своме ђлАегш болвма прилгобивати се. кадт. ал Жнвко сћ оруж^емт. V руки на самми светни дан'Б свадбе у мои домт. уђе , кћерв мото похити , и свша >ш, кои се измеђ у мене и н^ћга ставјо, >б1е. С\1ртЋ мога свша, и чесгк м °е кКери освети ћЈ н као отац-в, ма се не н^свепо.*) (продуженје сл'1дуе.)

) Осветнти , ма се кепосветити ! бмла е, а еств и данасв 1ошт'љ свиркпа и убвиочна србска светБЈна. Нје нуждно да говорнмг оио, што е свакомт. Срблкину познато, да емо страдали, а и данаст. еднако шши> страдамо, све нзт. злобе и освете; тако е и кодт> Дрногораца. Кодч. нј,н се оспета протеже на колена ' пл треће, четнрто, пето а и шесто колено. У удко великомљ степсну Срблви! Срблви! Брд110 моа ! Код -Б на<л. е та наклсна мода. Ал' шта

САН'Ј> НЕКОГЂ П0ДАГР1СТЕ НБИМЕ САМБ1М Б Г1РЕПОВБДАНБ. Л самв човект. у наибол'кмт» добу могт. н;ивота. П мтаКе те ме шта то значи ? Такб да, у мо10и 20. години дрн;ао самв 40. годишн'Ји"б човека за старогв, а сад в кадт. ми се до вол'1; бож^е 60. навршила, чини ми се као да садт. тект. наилепше мое године настаго. Изузмиаго1)и подагрЈ, врло се добронаодимг, едемт., гпемт. и спавамт.; нити самв се и од1. Бога лгобови саСвимЋ одлгочго, као што Ке тесадт. одма чути, Шчерг у пркост. момт. I лекнру, изнразднимт. едну бутелу доброгЂ ТокаискогБ вша, и седнемт. у мого спаваћу сго.шцј да малко одпочинемк; кадт. алт. ми се сни , да самБ младт. изб воине дошавшхи и лавроввтм ћ в&нцемт. увћнчант. ОФЈцјрт., и будЈћи меедоК -б сустигла напуту, нађемсе принЈждент. ст. мои кола сићи, и у оближнви при пјтј десившисе дворЂ јниКи, кои врло осв^ђтлент. 6 б 1 Н 1 пн тако да су ми се очи засенЈле. Заисга помбјслимћ Јсеби овде се данЂ рођена великогт. Наполеона светкуе, ерт. невћруемт. да на самомт. неба сводј више зв4зда, нежели при овомб торжествЈ горећи свећа има. Пођем н дакле у ммсли, да Н ј моћи овде преноћити, по велики степенн ј салу, гди ми нагло свећа зрацБ1 тако силно ј очи ЈпрЈ, да самБ трептати и пробЈДИтисе морао. ~ А го ми е сЈнце башт. у очи сЈнло. — Зазвоним-Б слуги и заповедимБ, да превуче преко ирозора зав јзсе — и снимт. дал*ћ. Оваи дворт. принадлежао е старомт. некомт. и поштеном -б нолковникј , кои ме врло ће мо, наш'Б бабаико заклнн! на самрти СБ1на нли унука, да га осветн, а оваи тражећи сваколке прнлнке томе, како бн заветљ даннвхи испушо, н наимрзск1егЂ дела нестраши се приватитн. ОбшелшбленнБ1и и вбјсокопо 1 нтозаинни Госнодннг Влад а мј1 i и М и т р о п о л 1 т 'б Црногор ск1и, да 6 б 1 ове за насг тако ако лепећесе болестн, кое расБ немило у погибелт. бацаго , от 'б свои мнлбг Црногораца устрагпо, труднсе и примеромг и речма ову из'б срдца нб»овб1 искореннти , и сл. благословомт. Божшмљ, на нашу велнку радостБ кодћ наши богобонзливБ! Црногораца не мало у тоие усп4ва. Учред-