Пештанско-Будимска скоротеча

329

е отћ восточие стране д<» ]г1п-:е Лене просто [)1> ОТ'Ј ј 60° шир. н р.10 плодовитђ, и V свачемх што о за Живогн луждно, изобплантно тум с-;1и сЈЈвернвЈИ иросторЋ до леденог г в мора, и цео пред^ћ.п, от'в «1ене к-н востоку 6 пустЂ, за усп^ванћ лсЖва неспособант., и ништа се другогг осилјт , глибнв! ритова неналази. Одавде се види, да пред-];ли кт> шгу ишеђу Оба, Чулиме, Тома, \баканаи други р4ка у сравиен1 !о св другилп> среКно и за здравлћ жигелн спосп З шјно цоднеб ^е имаго- Овде су болести веслт редке, лјоди су внјсоки , лког ч. состава и цвега]оћегт> здравла, а жене ст, леиимт> илавилп. нли кестеноугаситилгБ косама, с/в илавв1мт> чарателнимт> очима, св пунвглгб р \менБ №т» и лшбкимћ лицемт., и досга п])Икладногт, состава, обитаваш ове леие п[ осгоре Сибер1е. Кад-н посмотримо втеченје годишнви времена, то налазимо, да се у иролепе катархал1ческо-реумат1ческе и запалителне болести показмо: у лето се збоп, суше и иреиеке полвлјок ) опасне грознице, а деца смсагоКа, такођерт. и до пете године отрасла срдоболго и тежко блшваЈгЈ> трне; и Сиберска куга сиоиствена е болеств овогт. времена ; у есенв царствуш катархЈческе < т'(. часги ватреме болести. Восточни и С1н:ерни ветровп имаго шкодлвиво втечегпе иа децу. Покачуго се кодт> нби пнтна, оспице и кашалв сбјплвиви епјдем1чески. Лишотинћ осеКаго шкодлбиво вгечен1е поднебш салго у препекп лепљои. Сиберска е куга при.гћпчива (ешдемЈческа) болестБ, кон се чрезт. испај;ен1Н ои Рабшски баруштина рађа. НеКу да се овде на иоединствена у Р\ ссли поввленјнн исти болести упушћамгко салго се на Сиберно ограничавамг, гдисеу Губерн1вма Тоболскт., Т олјск-б налази, и на многим'1. другилгћ меетма велико число лгоди и марве згађа. Немогу се овде уначинб леченл ове болести упушћати, само ћу средства кол народт, у потреблнва изчислити. На сваколгБ лшсту има лгодц или жена, кое се исклшчително ст. леченЈЈЛП. Сиберске гуге заниЛЈаго, и кодт> Народа наивеКе повткреше и вБ1Сокопочитан1е уживаго. ЖителБИ су тако на ову болеств наЈчени, да они при наиманБои чворуги одма за по- ј

моћв гледе. Смртт. е редко слћдство, осимт, кодћ животинн. Болестк се показуе чрезт, гврду, неосетлБиву и црвенкасту чворугу на видимимт, частма т Јзла. Кадкадт., но весма редко показуесе безт> ови Сполншни познателнБ1 знакова, но наскоро се ]>азБ1ђе, и 6 б 1ва смргоносна. Грозничаво стан^, малаксан!;, суморностБ и зав1ДН']ј на срцу обичне су болести овде. Они, коисе ст, лечен '];лгБ Сиберске куге занимаго или прободу чворугу до осетливе части 1"ћла , или ст. крпама у растоил Јнши куваиои соли, или ст. лишКелгБ отт> дувана, у растопл-ћиом -б саллпаку наквашенимт. облажу, или обсеку около чворуге, или изсисаго такову нредходећимт, заклетве Формулама. На нокимб местама на чворугу мећу живе жабе , и кадт. ове НБ1ову живосгб из1\> бе и умртвесе, скидаго такове доле, а друге горе мећу. Дне су или три - за лечен к доволно. Наиглавшл су лечена средства проти†свЈЈо болести: саллпакт., сарсапарилт., л1одри шлелп., (уегђа асопИЈ пареШ), рач!е очи, и каденЈк са цшобромт.. кодт. нби се налазу жене , кое художесгво знаго, лгобовв произвести и растерати, као шго и друго нешто. Сал\и .1г .т, уиотреблнваго код в болести долбне части т!зла, колике , кашлн, и вообште кодт. дрл ги манБи болести , ири комт, парче у уста нросто узму или у води, а гоштт. чешће у рак1И растоп.гЈ.нт. гиш. Сарсапарилу уиотреблаваго не само простт. народт. , него и средна класса лгоди , а и сами чиновницбј . Кт. тоит. илхаду велико по(,'ћреше, и П1К> у води к\вану, или ст, ракЈомБ наквашену. Модри шлемт, и сврач!« очи узимахо у дугимт. болестима, кадт. су сва друга средства већт> употребили. Будлћи да ова лечителна средства кт. прозабаелго-наркотхческилхт. оштрвтлх -Б отровилха принадлеже, кое изт> нБЈовогБ ошнгоћегг своиства дознаго, то метну свагда кодт. себе скоро помужено млеко, медлнну воду, или лаку цеђк; а кадт> ова у главу ударе, шго они одма олакшавагоћа средства. Сви, кои модри шлемЂи сврач1е очи упетреблнваго, бБЈваго слаби, осећаго тежину, Ј иглавоболш. II салљ видго едногт>човека, кодђ