Пештанско-Будимска скоротеча

330

кога се после дугогт. ЈпОтребл&ивана ови наркотически раст-ћн1н у топлоти нападан^ несвестице понвило. Каден ^ј са цшоброит. узииасе кодт. зубоболк, севанн у члановима, а нарочито кодт. сиФ1Л1Т1чески болести. Сиберцв! сV иелики прјателки огт. обичногЂ пушћана крни и кдпица мећанн не само изђ Рјкј и ногј , него и ири главоболки и болеснимт. очима и изт. чела. П1авице таксђерт. весма Јпотреблава:о. Често доиазе матере са свошгб децама, и захтеваш , безт. да што годт, о болести знаго, каФиша или санонни каплвица за такоау. Сов-ћгуелсн ннима за каково друго болести одговарагоће средство, го одма се тог -в држе. Шителћи се у своимт. болестима на Шама не обраКаш; Оспаци на Обу при чланова севашо унотребллвшо моксу. Парче запал&не труди на болно местомегну, кое нескину дотле, доит» ранну не направи, и ову ранну иосле ст. рибнномт. машКу лече. Неки код-в Нарима обитавагоНи Русси овомт. начину подражаваш, и бшва имт. чрезг то лакше: после Сиберске куге наивише се сиФмгпческе болесги распросгиру, да , и међу самм уроНенв1 племена. Отт. нзлаза последнБи богина врло стрепе, и кадт. кои нби такове добге то оставлнго прочи колибе (горте), и болни готово остае безт. помоћи. Нристрает1и Народа прам-в Бабица, и оскуда таковБ! на нЈвкнмт. местама имаго за здравлћ жена жалостна сл^дства. ГЈразилно сов^тован ЈЈ Лекара у Сиберји е невозможно, Не само простми народт., и средна класса, но и сами чиновницм редко траже кодт. Лекара заштиту: у врло тежкимт», краинимт. случасвма моле га за помоНб . КадЂ болни умре, кривии^ н4му приписуго, па послетежко н^ћму. Станће Лекара весма тнготно, ерт. се сћ неисказанмма пристраст^ама борити има. ДРУГА ЖБНИТБА ЦАРА АЛЕКСШ М1ХАИЛ0ВИЧА, ОТЦА ЦАРА ПБТРА ПЕРВАГО И ВЕЛИКАГО. (конацг.) ЦарЂ на ово нћму одговори,]да е онб едно добро д"ћло учинго, за кое ће онх одт. Бога наг^ажденг бнти.

Кад -б е Фам1Л1н Артемјева одт. астала устала, и изђ собе ичишла, остао 6 царт, с домаћиномт. седећи. ЈЦарг зачне оиетт. беседу о младои д'6вици Ната.пи Кјриловнои, и рекне: Д^вица 6 ова красна, види ми се и благогт, срца бмти, а и у иозрасту н том-б , да се већЂ удати може; постараи се драги мои, да10и доброгх супруга нађешг. ВашеВеличество, вм о ниои добро судцте, одговори Артем1е, она прјтнжава велики раеумх, различита знана и наибол-ћ срце од ћ света; мон супруга нго весма лгоби, и с' нбомб тако поступа као са своголгн рођеномт. кћеромт.: што се пакЂ супруга тиче, то е врло тешко способноп. за нго наћп, она заисга преизрндна к.чества притижава, али само мало или башЂ нимало мираза. Цар-Б нато одговори: Она се мора за едногх мужа удати, кои никаквогћ мираза непотребуе, онт. мора на н^ћна преимушесгва као на наилепше дарове гледати, и намћреше идхати нго срећну учиаиги. ( јстђ , естт., то бв1 прекрасно бмло , при„ода Артедие, али гди се такав'Б младожена може н.;ћи? То мм неможемо знати, одговори цар ћ: Лћу се самт. постарати да гои таквогн нађемБ. Д -ћвица заслужуе да се за нго потрудимо. Арте\пе Матеевт. захвали цару на таквомн милостивомк удостов-ћрешго, затимБ царЂ желећи домаћину добру ноћв отиде. После иеколико дана, ЦарЂ опетв иосети Матеева , и проведе неколико сати разговарагоћисе кое о чемЂ, но наииише о дблу ГосударсгвеномБ; загимЂ се онђ са столице дигне, тако као да бм полазити х<>тео, но проммсли се мало, и опетЂ на свое пређашн^ место седне. Опомин^ш' ли се тм , проговори ОНЂ, НГ;ШеГЂ ПОСЛвДН^ГЂ разговора, кадЂ самн кодђ тебе на вечери 6 бго, то естЂ, што се младоженћ тиче за твого питомицу Наталпо КЈриловну. Л непрестано о тимђ ммслимђ Ваше Величество, одговори Артсм1е; обаче до сздђ се гошђ ни едант. за нго сходанЂ н1е нашао , и л се сумнамг да ћемо таквогБ наћи, хотн млога благородна МладежЂ кј ћу мого посећуе, и гоштб не видимђ да в