Пештанско-Будимска скоротеча

331

кои одђ нви око свое па мого питомицу 6ац10. Све едно рекне цар-в, лр же бити дп н'|е више ни нужно; н самћ ти газао, да Ку се н салгв иотрудити, да'јои м}жа нађемт.. И самв вдногт. нашао, с 1 коимт. ће она надамсе задовоићна и срећна бв^ти. Н тогт> човека иознаехМЂ, онђ е добарт. и поштенЂ, такођерв и доста богатч., да му миразт. шћнЂ Н1е одђ потребе. Онћ € нк> возлшбш, радт. за супругу СВ010 узети, и нјо срећну учинити. А и тв! гадобро познаеип., хота онт. намерен^е свое досадт. нје обив1о. Н самв уверент>, да му ТБ1 нећешт. кошарт. дати. Смемли Ваше Величество за име тога прос10ца запнтати? проговори Артедпе. Н самв ти казао, одговори царт.; да а тогт> човека добро познаемт., да е он1» добарт., и поштенЂ, и у состолшк) свок> жену срећну учинити. Више ти немогу казати, докле НаталЈа Кјриловна не соизволи н"ћму руку н±ну дати. То а све веруемг, оно неподлеже никаквои сумнви, придода Арте.мЈе, она ће соизволити, како чуе да су Нбшво Величество нвои будушег -б супруга изабрали; но она зато опетт. мора знати, ко е таи изабрани, да се може болкма изаснити, а налазимт. да е то право и у своимђ реду. Кадт. е тако, одговори царх, а тв1 дакле чуи , да самв а самт. таи човект., кои е заклшч^о нш себи за жен У узети, ако она другончје мени руку н-ћну неодб1е. Обнви јои то, изапмгаи, оће •ли ме за свогђ супруга узети. Лосле овомт. царсколЂ неожидаемомЂ изнсненјш, падне зачуђент. сирома Артем1е предЂ н"ћга на колена. За име Бога Вас-в лјо.шмђ , Ваше Величество, одустаните одђ ВашегЂ намеренјн . И већв и тако велико число непр1лгелн кодђ двора имамЂ, и то међв наивећи Фа .микои ми за благоволеше и милостб Вашегт, Величества завиду. Тешку вику и праску шгоћеду подигнути, кадт. чуш, да е ВаШе ^еличество кодђ толики снинб 1 и знатнм Дама едну сироту д^вицу изђ мое породице себи изабрало. Сваки ће шлслити, да самв дов ^реиостБ Вашегг Ве.шчества на зло

употребш, да себе шштб на веће достоинс1в0 подигнемЂ. То све ништа незначи, одговори царЂ, п што самБ заклгочш, при тимђ остаемЂ. КадЂ е дакле тако, п се дал^ћ противити немогу рекне Артеше; некЂ милосгши Богђ к' вашемЂ предпр1ЛТ1'го ишоилнбш благосло†из.пе. Понеже да су Ваше Величество тако изволили заклгочити, го имамЂ за мене и за мого сродницу НаталЈго за едну милостб просиги. Сир ^чб, н молимђ , да 6б1 Ваше Величеств 1 по начину, кои е кодт. царскогЂ двора при таквимЂ случаго обичанЂ, поступали, то естБ да се число едно за удатбу способнм д'1>вица, међ -Б коима и НаталЈа К.хриловна у царск1И дворЂ призову, с' тимђ прим4чан1емЂ, да су Ваше Величество заклшчили изђ међЂ нби себи едну за супругу изабраги ; при тимђ нетреба нико да зна, ни Латалш сама, да сте вм себи већЂ едну изабрали. ЦарЂ нађе то предложеше за паметно, обрече даће томђ слћдовати и препоручи Артемш, да ту стварт. у таиносги задержи. Носле неколико недела обнви царт. вбшокомђ Свеш р нству и МинистеромЂ у таиномЂ сов ^гу, да е онђ заклшч^о подругји путЂ женити се, и назначи едант. данЂ, у кои да се све за удатбу способне одђ наивећи и знатнв1 Фамил1Н д-ћвице позову и у царскш дворЂ саберу , изђ међЂ кои онт. себи едну за супругу изабрати буде. То се заиста месеца Септемвр1а 1670 л-ћта случило у Кремлу у Москви. Представлени буду цару шестдесетт. млади одђ наиблагороднш Фамил1а РуссЈискога царства, међЂ коима и Натал1Н, великол^пно обучена и накиђена. МонарХЂ ш царски дао почастити, избере потомђ себи за супругу и будушу царицу Натал1К) К^риловну НаришкинЂ. Она е родила Петра перваго и великаго, кои епотомЂ, као што е познато прввш 1мператорЂ, ПросвегителБ, и ЗаконодавацЂ у Руссш бБ10. Ј • с. м.