Пештанско-Будимска скоротеча

332

X о Р В А Т С К А. (Изђ Сев!ориа I, Ко.чларовогг, е1с. ОггнсанЈе 1г];гопо1"Б путована, год. 1841.) (продужсше.) Чинисс , да Гаи има нћшто чјдновзтогђ у себи и окојо себе. Пли зарт, се несч-ћ пробуђен4 едногт. Иарода чтдолп. назвати! Одправница Новина , а такођерБ и Печатнн лгу е заиста Еелико и благородно предп{)1ат1е, кое снле едногЂ единитогЂ приватногЂ Мужа далеко превозилази. Оваи р^ћдкШ, коме нема пара , Отечестполтобацт,, жертвовао е за свои 11ародч> и свое О гечество не самр д ушевке и г-ћлеске силе, но и цЉло свое насл1;дство и имућство. Гооре над!, ПечатнвомЂ налазисе Читаопица, славно едно учреждеше и разположен!е : ст> десне стране понамешћана су влагалишта (@фг5п!е); на коима кнвиге свио Славенски нар4чјн, особито Пнсменице (Грамматчке), Словари, и Иов^стнице у л г &иомЂ реду столху; у среди ове видјо се дугачакЂ едант, са зеленомт, чојо ? г 1, застерткж асталЂ, на кол'.е су наиновје Новине и ЛЉтописи такођерБ уређени бв1ли. Да ли се 1 оштб гдигодб у св -ћту оволика множнна Славенски Журнала заедно наћ!* смћла ! Ту е Руска Пчела, ту су Сербски .Дистови, П олбскш Тиходникт., Ческо-11рагске Новине, Нчела, Ксћти, Восток-б и Западт,, и лшого шштб важнв1 Нћмачки Листова. А и Мађарски «1ћтоииси такођерБ су се х\1еђу нашил№ налазили; но никадЂ шштб не нађо у Мађарекои ЧитаоницБ1 кои годб отђ наши Журнала. Славенска ова терп г ћливостк и свепршмство одвећЂ ме е обрадовало. Сваке године трошисе на ове Листове и Новине до 260. Фор, сребра. Ову Читаоницу надгледаи уређуеГосподинђ Бабукичн, отличнбш еданЂ и наученБШ МужЂ. Нигди ме Славенскш Духђ тако ако Н1е тронуо, као овдћ. Ту самБ нашао Словака , Сулека , кои су Новине чи тали ; ту застанемЂ Руссе, Срезн г ћвскогЂ и Праиза, кои, пре негЂ што 6 б 1 у Сербјго отишли бћ1ли, гоштб нЉколико дана на мене чекаху. Особито удивлета е достоина овб ! Русса способ-

ностб и понн-пе, ш го брзо Славенска нар^. Ч1Н наЈчити лгогу. Срезнћвскји тако течно и право говораше Хорватски, као да е рођенбш ХорватЂ. Мени е ово изпочетка мало потеже ишло , будући самн истина досадт, прилику имао у читанго овогђ нар^чЈа упрагкннватисе, али верло рћдко самБ говорго; но и лхени се езБШЂ огђ дана на данЂ све болБма навикавао. У Загребу не само да сзмб све знатнЈе Списателћ познати могао, као: ДелЈетера (ДраматургЂ), Враза, Штооса, Раковца, Кукулчевића, Бабукића, З'жаревића, Моужеса и друге; но такођерк и наивеће подпоре и бранител'], Иарода и КнБиа^ества: Н ћг. |>Б1соконревосх. Еп1Скопа ХауликЂ, Графа Драж !;овичЂ , ГраФа ОршпчБ, ВерховногЂ Жупаиа Нјколаа Зденцаи, Шце-Бана отђ Хорватске Марковића, Барона КуллхерЂ, Генерала Сил1уничБ, Оолковника РастичБ, и многе гоштб Огечестволгобце, кои су ме ол, наипочеетованпшЂ и снинодичнбшђ доброжелан1а и с траннолгобји знацвша тако 1!редуср'ћли, да саиБ мое при нБима задержаванћ за наирадостн1е дане живота мога броао. Хорвати су Славенски ПЈпарганцм, храбри , и огважни. Никога не одушевлава тако славно и блогородно чувство На родног'1> озбилБскогЂ суш;еетвпванн, бв1ћа , и СлавенскогЂ зналгонованја, као ове Славенске Херое. Н бимз принадлежи дична она хвала и велеслав1е, да су они перви 6 б 1 ЛИ, кои су се отважили и усудили, нове Славенске мБн :ли и понаттд, коа су сал!о у духу пребћ1вала , у областв д^ћиствителногЂ живота пресадити и утвердиги. К одђ нби се никакова кнБИЖевна и ученна неналази Ар1стокрац1а, никаковвш сђ кнБижествомЂ и са МБ1слилха Монополђ, као на други стб 1. М заиста е то една чиста мбголб, кон храбро одушевлнва, што се соучастникомЂ, шта више само и сведоколхЂ овогђ , тако чистогђ народногЂ и свободногЂ духа , 06хцества, може 6 б 1 ти. (конадЂ сл$дуе.) ©ј! ип&