Пештанско-Будимска скоротеча

357

Срби станун), чувствован'1 свое изразш е у саставку подг насиов1ем 'Б : „Д1з8с1ме(1 ђоп ХеизаЈг, ©е(едепђеИЗ Сошро8 , : и *оп и&ег 8ег1>мсће МеЛег, пгапд:г( ооп \У|'е8(." .—• У Коемт. е поименце обште познате п4сме Хорватске : ,,Лидебраћо! апд' гонацм — Конаницн и п^ћшацн." и онетЂ другу: „Тко е рођенЂ СлаванЋ, рођент, гонакт>." — Потомт. Народне Србске П4сме: ,,Л самБ млада Србкинн, Милком-б ме зову и другу : ,,Сећашли се оиогђ часаипроч?' - за преднЈЈте срећно извршеноп* задатка овогт. избрао. — И текг што су се првн звуцБ1 преднаведенш п-ћсама на В1олини угодно изведени саслушали, ПубликумЂ е наивеће задоволвство свое са радостн1јм-1. ускликомт, : ,,да живи !" изасннвио , нити се оганк радостнми пре свршетка почетм п!:сама утишати могао. — Сам -б пФ.смоводителк тронутт, необмчно.мч. прнверженосћу овом-б вв!ше е пута свирати престао; но иа час /б кликомђ веселл побуђенг, у одушевленЈм иккомБ тако е почете задатке иродужавао, да су му громке на гуслама струнке ове ргћчи : „Л самБ млада Србкина н пр. ' обаително изговарале. •— Тако напсовршенја дћла хармоннческа умт. и духт. нашг истина да подижу; но оно, што нам-Б срце гр-ће, и што наст. у срце дира: еслг,, и остае засвагда Глас.Ћ Народа свог-б , и ц,атернии свои собственБЈи езБткт,Какавг, бв1 дакле изметакт. рода евогт. морао бнти онаи , кои 6 б 1 туђ 'Б е з Б1 к т, , н туђе п I; е м е властитБШБ с.вонм -Б п],смама Народннмт, предноставлно , н тако наравномЂ нагону супрот -Б ишао! — Таковох;а изрода у Србству мнслимђ да не'.ма: ербо е Србнну, као што Мушицкш вели : „Свлтђ Прад ^дшвђ азнкг." 0 благо си Роду! благо РодителБима! надати се већ -Б см1,мо , да ћеду одсадт, н Србске моме Србима наирад1е Србскн поп'3;вати, и да ће Србска р 1; ч б Србину своиски — з а с в о е — оживлават н г р уди!! У Новом-Б Саду 8. Септембра 1843. Др. П. ХовановичБ.

в в с т и. (Пешта.Ј бго ц. к. и Лпостолическо Велнчество, благоизволило е нашеп и д-ћлом -б н словомт, родолгобивогђ н премилогЂ Господина Арх^ешскопа Карловачкогт. н Митропол1та цЉлогђ у ц. к. ДержавамЂ Аустр1искимт. СлавеноСербскогг и Валахшскогљ Народа, дне 23 /и Септемвр1а, своимђ ТаиинмЂ Совћтникомг бе ;п, таксе (ЈХаГП еЈјнаименовати, и ст> тбпп , Внсоку Царску и Отеческу

свого прнсну ЛгобовБ спрамг Народа СербскогЂ обелоданити, за кок> Вбјшнбн ЦарЂ Царева да Му сђ цћлбтмт. А\тусг ];||шимђ Домомђ Н -ћговниЂ долгодевствје, здравл4, срећу, благослов -б и поб±ду надЂ прази даруе. (Пешта) Внше смо пупи слушали, да се налази Водохудожника, кои по водн као по суву безЂ свакогђ превоза ходити могу, кое смо мбт досадк держали, да е само измБгшлкна баспа: алн овн дана два Водохудожника ,,РобертЂ К4 лберп' 1 изђ Шведске, и „Т е н н е с ђ В а л х е н ђ' 1 изђ НорвегЈе , предЂ неизброиннмЂ зрБпелБнма ову басну у д4иств1е прнведу. Они снр ']»чБ пређашне недел-Ј; посредствомЂ справе, коа се изђ лимовб! 9. стопа дугачки цнпела состоала г са с.вакомЂ лагкост!го по водн као по леду тоцнлагоћисе са острова Гпрудај Маргарјта зовомогђ у Пешту преко Дунава пређу, и шта више, еданЂ е отђ нби д1.оице 101 нтб и чамацЂ за сооои:ђ , у коме су три човека седнли , иревукао : и ово позориште безчнсленнБ1н народЂ заиста е сђ великнмЂ уднвлешемЂ н воздухт, испунавагоћимЂ удоволБСтва ускликомЂ гледао. II можемо сђ пуннмђ правомЂ рећн, да е ово остроумно отђ ова два мужа пзобретеше свакогЂ почнташн достонно. (Пешта.) 10че 16, о. м. допловш е ПаробродЂ ЕрешЂ са 7. пуннн лађа; огђ кон су С. са свинама до 3600 комадш, и свако е парче отђ 250—260 фунтн тен;ко 6 б 1 ти могло; а една е лађа са снрови производи иатоварена бнла, као; сђ вјномт , , кожама, поташомЂ, — кожицама, у свему: 3600 центи.

НЕСТОР1 УЧИТЕЛЛ. Похвале достонно держимо мнломђ Роду облвити : да се еданЂ УчнтелБ Сербгкш налазн, по имену Жнваи 'б П оповичб , кои се пре 51. године у Влаиковцу тог' преважиоп. зватн прЈнмЈо, и тако се прим1рно, прнллжно н добро владао, да се ц данЂ данашнБЈн у тон датацш отнравлагоћн свое званје находи. — Желаемо 6 б 1 6 б 1 ло : да бн насЂ та срећа н у осталнмт, местама послужнла , да Обш.еетва снркчЂ са Учителкма, и УчителБи са Обшествама свагда задоволмш и срећни буду : а ово верло лако може бнти , ако 6 б 1 само Обн ^ества н УчителБн свое взаимне дужности н права точно ваблмдавали , н еднн отђ другн више не нзтазавалн, него што редЂ, н зван1е сојомђ нзмскуе. Да Вогђ пожнвн овога Кестора јоштб 49. годнна!