Пештанско-Будимска скоротеча

ХРОНИКА ПЈТОВАНЛ. ДУТЂ ПО ДАЛМАЦ1К. 8.ПУТЂ ОТЂ СНАЛАТВ ДО ДЗБРОВНИКА. (продужеи :е.) ДубровникЂ брон преко 700<) жителн, кои 1лЈ1р1ческо — Сербски, и то вер .10 чисто говоре. Та.пански јоштб са .ио изображеннш, отч. кои доста »и има, внаду. Нарочито влада у Дубровнику Јчена изображенноств, кош 10 штб већма распространнввго: едакх доброуређенми беатерг, една Гл*мназ1а, многа нижа Училишта, една иовелика Кнвигохранилница, една Печатна и вдна Кнвигопродавница : налазусе овд-ћ и н4ки Списателви, и у монастБ1рЈ Шаршста има много учени и доброизображенни мужева, а и една мала Кнвигохранилница. Многсчисленно Благородство далеко е заостало отт. иређашнћгт> свог г б благостоан1а и преимућства, и раз.шКЈесе међу сооомб досгоинствомг, Редова, као Боло гнези, принадлеже первому РедЈ или наистарЈелгт.; Салаианхе з и, др угому или доцн1емт., а Сорбонези трећему Реду или наинов^ему Благородству, кое е огт. земл^тресенЈл год. 1667. ово досгоинство поЛЈЧило. Као и пре тако и данасЂ отчасти велика родоревнБпвостБ међу вкима влада. Коме е шле пов^стб Дубровника позната, мора признати, да више племена сбоп> заслуга за Отечество свои предкова сћ праволп, могу се са своимт. племеномг гордити, ако право имаш са заслугама свои предкова гордитисе, Господствушће у Дубровнику Е^роиспов4дан1ееств Римоксеолјческо, но налазисе оид !ј као и у цћлом -б окружЈЈо много и Г. н. СоединенБ! Сгаров-ђреца, кои што се духовне власти твЈче, подђ Епккопа Шибеничкоп. спадаго, — — — — У призренао благонрав^а иревосходи Дубровчанинт. и Шпалатинца и Катаранца ; начинЂ Н'& говогђ живота одвећт. е простосерданЂ, а код к многи сасвимЂ патрјарха .ическји, и чини се да су имђ жеке дово . И ј К о слободне, кое у овои землБи ст. тимђ више чу шо пада, шго жен-

скш родЂ обБ1чно много у самоКн живи, и сђ наивећимЂ почитан1емЂ супр ^жество за светвшш ц Ј јни . Ииропанн, гости.шицв!, вечерн'1. плксавине, екијпажи и т. д. причислнвашсе наивећиз«. у Дубровнику редкостима. Дубровчани свое удоволствје само у веатр*. коме су сђ великомЂ лгобов ^ш приверженни, налазе. (продужеше сл4дуе.)

СРБЛБИНЂ ПОСЈАНИКЂ ТЕКСАИСКШ У ШКАТАНУ. *) СтеФенЂ у наинов!'емЂ свомђ д'1јлу о К) к а т а н у, наводи пов 1; сгб едногБ човека, кои е крозЂ сваконке и чудновате судбе стазу прошао и кои се садЂ као тексанскш посланикЂ у Шкатану налази. Нћгово право име е РБЈбарЂ, кое вели СтеФенЂ, на кемачки преведено ФишерЂ знача, и тако су га шштђ у немачкои (?) Школи у Београду месту и^говогђ рождеша називалн. У 17-тои свогои години у' побуни, коа се тадЂ у Сербш родила, буде и онђ помешанЂ , но наскоро буде иста побуна одт. Порте разб1ена, п ^50,000 кое лшди, кое жена , и деце прећу на Аустршску страну. 'Аустр1Иско правленш из-к овако прилично велике громиле, организира себи едну србску лег1ш, у кого и Рв^барЂ стане, и пош.г1; го у Италјго. По учин^номЂ миру буде та лег1,ч расцуштена, но Рмбарт. као смромашнБШ трговчићЂ покраи Дунава, и дублћ у Турску чакЂ до Адрјанополн доспе, после се врати натрагЂ, и скоро све пешачећи до Хамбурга досне, и одавде год. 1813 у Ф1ладелФЈго одплови. О^авде пакт. преко Ох1а у државу Мисис1пи дође, ту петЂ годниа бавећисе жителБ СогожеНБ1 Држава посгане. У то доба зашнте Ме к с и к о независимостБ; РмбарБ тамо оде, и после некогЂ времена по законнои Форми жителБ Мексиканскш постане. Овде установи онђ едне Новине, кое су се за време Презмдента Санте Анне га о свошмђ слободоМБ1шленбстго и либерализмомЂ од .шковале, у толикода е едно готро Р^шару дошао вдлНЂ *) Держава у средивои Америки.