Пештанско-Будимска скоротеча

365

кадЂ самБ ову новинј чјо , и протекло е неколико саги , докђ сам-в се ст» тврдомг в &ромЂ м010м-б кб Богј повратш. Шестћ дуги недела чашо салљ н ј тавницв1. Но мене е већма него ли и сама тавница, мв1сао тамЈчила, да самв, са свима моима, невинБШЂ начиномт., поштенно име изгј6ш , и да мон б-Јдна семеа одт> глади јмире. Често самв у иревеликои тои туги м010и ј малодЈнце падао. Но кадт, тјжни ов1и шест-Б неделн протекЈ , искусимђ а , да Богт. никога когодб се ј нЈ >га крЈшко лзда неоставла , и да он-б обмчно и рано помаже. Ш то се овако догоди; едант. одт. они олужитела , кои сј самномг заедно у башчи копали, неколико магновеша доцнје, за мномт., тимх истимђ путем'Б,на свои посао долазећи , мномт. (?) изгЈбу^ни бдђелар"Б нађе; и ј то иекушен^е падне, да га себи задраш; чјвш1и одма, како е у башчу кора410 , да самв а подт. иодозр^шемт.. — На таи начинт., можешт. тбј, да, мбјс.по е онт. у себи — т ј сјму новца безт. опасности прикрв!ти, ако се само ст. меннн^мЂ кое време задржишг. Но предпромБпн .гћнћ ово непомогне му ништа. Господинт. е мои при елу чахо овомб великЈ ларму начин[о, и више е трговаца на исгу банкнотЈ пазило. З.шчинацт. таи наиђе на еднОгт. млогоговор .шивца, кадт. е банкноту променути тео. Трговацт. таи ави то моме господину, и оваи одма служителн затвори. Онв истинј исмоведи, и а се мое тавнице освободимт.. У сбун^ћнои радости одлетимт. а ко колебицм мо10и. 1/1 едва самв радостБ, видећи онеат. мое, св благодарносћу кђ Богј, кои е невиностБ мога предт. светомт. одкрв^о, едно по сата уживао, кадљ опетт. кт. милостивомх господину позванћ будемх. Лгена и де. ца мон почну наново плакати; ер' они немо1'оше се отца, когт. одт. шестБ неделн видили нису, до СВ1Т0СТИ нагледати. — МилостиволиЕ. госнодину врло е жао бмло, што е мени неправду учинш. Л самв морао као какавт. к\ћевни пр1нтелБ нузЂ н4га на со®у сести , и сб нБимт. теа пити. Но изнсните ме, мо-

лимћ васв, рекне онт. наипосле, како сте могли вв1 до толикогг капјтала доћи, сбогт. когг сте кодт, мене у подозр±ше дошли бв1ли ? — Л му СЕе ириповедимт. редолп., и кадт., о самои банкиоти, и о радости деце мое, кадЂ сзмб имт. банкноту показао, говорити почнемт., и како салљ а кђ нвима казао и изасН10, да се нађене ствари притнжателк> поврзтити мораго, полете му као бисерг сузе изт, оч"ио. Онћ устане , баикнотЈ донесе, и СЂ НаИЛЈОбкШМЂ ПрЈЛТеЛБСКИМЂ гласомЂ прЈЖи ми У руке. — Ваше деце ! рекне онђ , да небв! суетна радостБ бБ1ла, пршмите ову банкноту, и сматраите е, као малу накнаду; за кеправду, кгао сте од в мене претрпили, и као награду честности ваше. взмкЂ е мои бмо свезанЂ. Л му нисамЂ благодарити умео. Н садхБ ск умомЂ већБ кодђ к> ће 6бјо. Лн%безнБ1и господинђ прим - ћти мое несиоко11ство, и одма ме одпусти. №е нуждно да вамЂ описуемЂ, какву самв а радостБ кући однео. — Мои првии коракЂ буде кђ освоешо охчиногђ ми чамца. Но л изђ мога искусгва казати могу, Д а е залогаи собственвЈМЂ трудомт. стечени млого слађи, него све, што намЂ насл^Д16МЂ у талЂ дође, и да за честностБ, кош сзмб прнликомЂ изгј 6 л "1 јнно 1' Ђ буђелара за изгубл1зну држао, и дан ^ск 1ошђ награждаванЂ бмпамЂ;ер' богати путннцм, кои се моимђ чамце .\1ђ послуже, за лгобовк овогт. догађан.коие у целомЂ овомЂ пред±лу разглашенЂ, обично више, него што е за превозЂ опред^ћлено пруже ми, и сђ тбшђ се а у томђ сташо налазимЂ, да снротишо безЂ плаће, или за полакЂ плаће приво ити мчгу. Господинђ и госпођа, кои су у приповеданго овомђ особиго задоволвство нашли, рекну му: Ввз право имате, шта се срећни ВозарЂ назћнзате, и кадЂ на другу страну р]л:о пређу и на суво кораче, за поучителну ову забаву , кого имђ е возарЂ сђ прииоведКОМЂ СВ010МЂ У чин10 , СЂ 6ДН1ЛМЂ зиатнммЂ обдаре га поклономг. А будући, да су они, после тогђ вреиена, сђ породицомЂ вогара упознанство дошли , то и < вои сваке мале угодносги покажу: — Снабд-ћвагоћи децЈ сђ