Пештанско-Будимска скоротеча

377

е заимодавецЂ жив!о, у Јгћгову землк> дошао | бћхо , вруч'10, да испјни нћ« ово обвезателс тво, или е наредш, да се са заимодавцемг у опред"ћленв1и дант. на трећемЂ месту састане, .гди су се могли 6^ зђ да се помешаш разговорити и видити. Случило се е већв, да су при пословима са жителвима овогђ пред"ћла често наитеже начине на опред-ћлено место долазили, ако имт. исто св друге сгране поручимо, да ш видимо и познаемо, подигну затимт. кесу сђ новцм у внст>, пакЂ после оставе к> на землш, и берзо се удале. ЗаимодавацЂ појити садЂ на место, гди е кеса оставл-ћна, и тако твшђ начиномЂ добне свое новце, безЂ да икада една краицара Фали. (продужен1б сл-ћдуе.)

ВИИЕТА, СБВЕРНА ВЕНЕЦ1А. Часи наше часи, Часи давн! сиави, КедБ са наше внли Словенске застави! Боли сле мм боли Мези народами, То чо е тенЂ КриванЂ Над'1) тнми хорами. (Словенска Нар. П:1;сма.) Несретному заручнику, кадЂ, га немиЛБ1И сл^чаи или злобни лгоди СЂ В"ћреНИЦОМЂ раставе, кадЂ му оно, шго му бвшше изворЂ све ереће, уграбе, едно 10ште остае благо, коимђ болго свого ако не утаманити, баремЂ уталожити може; благо г кое му са†светЂ отети неможе ; и то е споменЂ прошастм дана, споменЂ сретнв!, раскошнм часова, кое 6 уза свого лгобу уживао. Исто взла и о нама и нашемЂ СлаванскомЂ народу. ИародЂ е нашЂ некадЂ наикрасншмЂ цв-ћтомЂ цваг1о , кадЂ су други нгроди у мерклои незнанства бездни з"ћвали; да , и наши су прад^ћдови са зиан -ћмЂ и наукама словили, и нвшва е крћпоств и вештина на гласу бвзла, и они су за човечество заслуге егекли. Св-ћгла су намЂ гога доказана два Славннска

града, Венец1а иВинета,*) обадв-ћ Влад-ћтелнице Славлнскога мора;**) ова на сћверу, она на гогу; ов 1 Кралвица одђ Балта , она К Р а.њица Ндранска. бсу вамЂ тО наикрасн1е зв-ћзде на хорионту Славанске 1стор1е, ерЂ неопровержно доказуго, да Славнномт. никада н!е стало до боа ивоа, до издаиства и убоиства, до харанн и обаранн; него да су тежили за миромЂ и домостроешемЂ, за вештинол1Ђ и окретност!го, за терговиномђ и просв -ћштенЈемЂ; и ово опегЂ посгаде изворЂ премноги кр-ћпостш, коедревни писцБ1 са одушевлешемЂ славе. Да, и право е казао великоумнвш: Лб^тцовђ (®е* »оа Мек1св1)иг|г 15.): „Збађгепб вЈе §егшашксћеп (ипђ апђег«) -Жо.Јегш Б(иСЈдеп ЗСибгоКипдбг ЈгЈедеп ^пефЈ[фај*, 2о!> ип& 8ап&егое1'5е1Бш'р ђег&еп ^иђгСеп, 1ођг(е ип[е1е РеЈрЈдеп \Усп(1еп ђес гиђјде ®ег ђђ г|)гег пеиегтогкпеп бапбег, ђегеп 2(п&ац ип& иг* Кзашафипд рф апдс!едеп ("еш Пер*'п." — Но „Коло одг ереће у околи Вартећи се непристае: Тко би горв, ето е доли, А тко долн, гори ос?ае !" Жалостну истину овб 1 р г ћч1и и Славлни искусише. Отђ славе наши д-ћдова голни наз1н споменЂ оста ! С ±верну су намЂ Винету Нћмцн уничтожили; шжну 1тал1ани отели; намЂ е остала текЂ поносита сов^ћств, да су обадва града д -ћла Славнна, д г ћла наши праотацз. ЛЈнслб ова нека намЂ буде и поносђ и ут-ћха, нека намЂ надокнади, што намЂ е садашнБостБ пократила; нека намЂ буде подстрекаше на д-ћла возможна; споменЂ славнБ! предкова нека породи у нама вожделЗЈше исте славе и тога, по чемЂ су го етекли, то еств, жедв знана и терговине, вћштине и окретности, гостолгобјв и радиности. Тако ће се духЂ нашЂ, у море славне прошлости загнгоренЂ, св 4 тлммђ б 'ћнб 1 мђ блесцмма охрабрити и окр г ћпити, очи*) Да су Венефа (Млетцн) и Винета Славанскн градови, то већћ име нбјово св4дочи; ербо инострани писци Славане зваху Венеде, Винеде, Вин«те, Вннде, Виннде н т. д. *") Већв Птолоиео (около год.^ 175 посл^ Хр.) и за нљнмт, Марцјанг Хераклеота заву данашн^ Балтваско море „Затокљ Славанск 1и."