Пештанско-Будимска скоротеча

378

стити и препородитн, и текг овако на свако добро д "6.1о еправан -б. ј насз. се повратити. — Опремивши онога, кои се тсчно жеии ст. Лдрансколт. Венец1Г]их л познатн, на преверстнв1и Ко лларов1> „Цостопист. , и одћлп ћемо се у д>ху ст» читатеиБи на обалу Балтинскогамора, и водити га по развалинама с4верне Винете. Ал' иечекаи точно, да к> опишемо : Зиоба игодска настоала е истбји спомент. толико славногт. града сбрисати, и што е ова оставила, то е опеттћ хјдвш слтчаи упропастго. Само слабу с4нку видићешт, отт. свега, што е бм.ш: твон сила воображен!« мора Ке ти надокнадити, што недостае, мора Ке ти и^Ђпоедпнм каменчића, кое е граблбиво море поштедило, сазмдати градт., као што се некадЂ кт> небу дизао. Л приге око ваше на начертзше данашн4 Германје , погл^-даиге нћзину сћверну г страну, то еств садашнго Пр ускт, МекленбЈргт., Олденбургх, едно.г.т. рћчјго све земл4 међу р4кама Одромт. и Луб-ћмт. (Елбомт.), и преко нби лежеће, гд-ћ сада сами Н -ћмци о 6 бјтаваго, свуда бћЈлху у време рођена Хр1Сгова населен!а све самв1 Славана кои су се славили са своимт. за оно доба богатствомт., вештином -б и великимт. пр< св-ћштешемт.. Исти Н-ћмачки СписагелБИ ни су народу нашему кр; сне и похваледостоине своиствености одрекли; а шта више 1 оштб сви се у то.мт. слажу, да су СлаЕНни шштб пр1е Н"ћмаца у Н^мачкои пол"ћ обрађива.ш, руде копали, новце ковали, платно ткали, у Живописанго и Ликогворству весма напредовали, ш кт. поредт. овога и са < внма онога в^ћка и ;ображенБша наро^има терговину води.ш, и кепрестанно ст. НБима у сообргшенјго бвшали. У красномт. овомђ народногг цвћтанавћку, када им-б крваве битке и сурова прогнаН1а свои сосћда непозната бвшху, допрли су бшли Славнни са неуморимбјмг св< и.мб настонван -ћмт. до тол» когт, благостоанја стенена, да су многи иностранни путницв!, повратившисе кући, нБ10ву землго ст. Палестин<1мт., то естБ, саземлБОмт., гд^ млеко и медт. тече, сравннва .ш; но похвалом *б свомт, и завистб истбх добара прсбудили. — Разни наравни и художесгвени прсизводи, коихт. су

Славани у изобилао имали, Јчикшие, да су они рано МБ1Слити почели о терговини, коа 6б1 нб 10 ву окретностБ подупирала, сбогт. чега иодигоше на обрежЈго морскомт, градове, саградише м>рска пристаништа, и упогнашесе са осталммт. тергггоћимт. народил;а. По изграживанго ШаФариковолљ (Слованске Старожитности стр. 89 1/ћроатно е да е већв у време 0алеса (600 прје Хр.), а извћстно еда е у време Есхгла, Софокл « и Херодота (400—449 пр1е Хр.) антарт. (ћи. ибарт.) (5бешј}еЈп) изт. данашн^гт. Прускога приуора у далеке земл4, именитоу Фениц1го и Греческу, вожент.; и терговину <'ву водили су и уврелге Римскогт. Влад4н!н. Три пута има, по коима су Терговцв! ходили и бродили. Перввш путт., као што се чини наистарш, ишао е отт. Валтинскогт. мора, преко непознатвт Татрански покраина, по свои при.шцв! по западнои Двини до р-ћке Дн-ћпра , а гндаде до Гречески населеша, на обреж1го цернога мора, именито до Олб!е онде вгћв около године 665 прЈе Хр. подигнуте. Оввјмт . путемт. добвЈнху Грецв!, Скити и прочи восточни нар< ди ннтгрт,, карзно и ншто. — Другш истогт. в^ћка путт. протез?ше се узт. полнне данашн-ћ По .њске, преко Татре, низт. Поважн (ЗбсЈЗ^ фоЈ) у Паношго чакт. до мора Лдрансг.ог к, кт. браћи НБГОвг и 10ЖНБ1МТ. Венец : анима: грг?дови Ка.нс1а (Калишт.), Карходунумт. (не далеко одт. Кракова), затимт. Целемантча и КарнунтуЈ1Ђ (одт> коега се и дант. данаст. 10штв развалике виде не далеко отт, Беча) бвшху главне штац1е на овомт. путу. Цзв^ћстно се знаде да су на овомт. путу већв у време Херодота, а и доцн1е лнтарт. извозили. — Трећ1И западнвш путт. вод1о е преко Н-ћмачке и Французске, именито у \1ас<иЛ1К> , гд ћ су ннгарт. Фениц1 .чни куп< вали, и у далБне га землћ препродавали. — Тако о томт. пишу Х^родотт., Пл1нш, Штргбо, и многи други древни Гречески и Римски писцв1 ; свћдоче то и старински Гречески новЦВ1, кои су у наша времена у ПрускомЂ приморго ископани. Н-ћмачкш СписателБ, кои е подг именомт. Баварскога Землеписца познатЂ (жив<о е около 890. год. посл"ћ Хр.) ириписуе Ве-