Пештанско-Будимска скоротеча

384

Све е садт> СБ1ЛО на опрезу, нове гладне И ЈМОрне чете потрранј дал-ћ старе, — да тБ1 морашт. до перве иароши поћипроговори оолако ОФФ1С1ирт>, „н те желимт. у пунои безб-ћдности видити ; а и стћгиЂда 10и нешто отт> н-ћгови стварји да понесе, нвно заповедамћи 10и, да МГ Сл-ћдуе. Кад1> е зора заплавила, мораше преобучека, свое и'Љжне особе ради, сваконка задиркиванл терпити; она плашлвиво и брижлбиво протЈра се ближе Рав1НЈ, кои се отђ свегт> овогђ и невешгт. чинаше, само да не 61,1 шалЈ 10штв нећ.ма побгшо, тако долазаху чете, кое све веће и суровје бшихЈ, л - .1 и вданБ се отт, самоволвника \с\ ди девоики и шешир». ст, главе скинути. Плави н"ћни зулови разбаргшесе, а она садв већв као издата зарЈменисе, оборивши очи землвп, иотокомђ ронила е сузе, проклиншКи ч..сћ, кадт, е у тако немиле госге дошла и сз, квима здружиласе. Два расп) шКеника вркб су се тако обрезобразили бмли, да е и увате. Онасадк уплашена отме се отћ нби и утече крозт. отворена врата у Парсховт, домт,. Равшт, пође за нбомт,, да е отт, навале одбрани, и тако завадисе мала кавга. Они захгћваху б4га10ће девоиче, Рав1нт» напротивт, пребацивао имт. е НБ10во распуштек±у н^говомт, присутств11о: онт, е претш сб мачемт, у руцвт. Неки от1, наисуров1И ополчесе ст. банганетилш противу Рав1на, да бн само отергнуто девоиче напол-ћ извући могли. Равш-в видеКи, да се девоика прикрила, и немогавши више противЋ сурове ове чете стати, повикне громовито: ,Она е Л10Н нев^ста, кои е т а и д а к л е, к о и б Б1 с е у с у д 1 о н е в ■&сту едногт, ОфФ1Ц1ира додирнути" (продуженге слЉдуе.)

1СТОР1И ВЕШТМНЕ ЛЕТЕНЛ (пр€В. СБ Н '1>М.. ИЗЋ 18 (и^.) Сва доако учин^на покушешн летена, далеко е Механ^кт, ВЈллЈамБ Тоодт, превазв1шао, кои е дуго време при еднои отт,1првв1 мехатчески дгћлаоница рад1о у ф|ладелФ1И. У овомт, се Вилјаму Тооду, шштб изт , самогт. нћговогЂ д^тинства , особитвш дарЂ за

мехашческу вештину вид1о; и навршило му се тр^естк и две године, безт. да се онт, мно» го забавлло са свои вршнацн. Ћуташћи и у себе пребранБ, велику е .иобовв еирамт, птица авлно, ст, коил1а е цћла соба н-ћгова напунћна бмла. По некомт, времену купи себи онт, вант, града еднук^ћуст, бапцицомт,; и у залуднммт, своидгб часовима, едну мрежу отб гвоздене жице направи, ст, кошмт, ц-ћлу свош бахцицу покрне и као канезт. веЛИК1И уреди, укоти су свакогт, рода п гице, исто као и у станш свободномт, летиле. Вмлјамт. е пробавлдо по читаве дане при своимт. птицама, а у вече зак.почавао се у едну скровитукуће свое собу, у кош му нитко не слгћде ступити, гди е често преко ц+,ле но!ш пословао, безЂ да е кадЂ кои отт, нћгови другов! дознати могао, ка овои се онб то раднБИ са таковомЂ врстношћу предао. В1лл1амЂ е миловао иКерЂ свога лхаистора, а и она н^ћга, но безЂ сваке надежде, ерЂ е н^ћго†маисторЂ богати човект. 6 б 10. На еданпутв, безЂ икаквогЂ шговора престане онђ више ићи у д г ћлаонице (ЗбегЕг раЦе), и затворисе у свое жилигце, изђ кога е онда садш онђ изилазЈо, кадЂ е што за ело себи доносш. Драгои сво ^ои казао е: „п ћу бити и знатанЂ и богатЂ, чекаи садш на лге две године." Девоиче се на то склони, и подђ разнвшЂ изговор'ма улшла е она све кои су 10и се нвлнли отбити. Нитко н1е за две године дана о Ви.наму Тооду говорш. Н-ћгови дру' ови скоро су га 6 б 1 ли већв заборавили, само су га кодшме кадкадЂ уочиле , и сђ удивленЈед1Ђ еданЂдр;гогђ пБпале, шга еданЂ човекЂ у нћговБгмЂ годинама тако безк пр1втела и сообрапдаванл почин-ћ Продку две године, и ВмлЈадгк садЂ остави свое уединен1е, плкђ обзнани старкшв прЈателБД1а своидљ, да ће они после неко.шко дана о нћдгу, и о некодп. знад1енитомЂ огкровен1*ш разговоре слушати. Изаиста, на неколико данакасн1е, силне по роглћви прековане листе зазову народЂ Ф1ладелФ1ИСк1и на особито едно позорише. Вмл1ад1Ђ обнви своимђ сожигелБма, да еонБ, изумео вештину легена, и у прву неделш