Пештанско-Будимска скоротеча

385

да ће на очиг.;ед '1. свима, у поздухт. пјшути, и да ће за краће огг четмри часа време, просторЂ, кои Ф1ладе.1Ф110 отт.Нев = 1орка деии, отђ при.шке на тридееетт. ни.ш, у летенго прећи. III; гови содрузи, кои су га братски лж,!Овали, сви помн1сле да е ст. ума сишао, пакт. му ускоре и почну га не. тступно мо.шти, да отт> тако пагубнм а пиина отустане: но ВГ .1л јамт. отговараше имт. ст. пуннолгћј) нолп. мирноћолп., да се оит. сигурно у се поузд 1ги може, и да е он г н свое махине дугилгб домишллван-км-ћ тако лсивершенсгв' вао, не р-ћдко 1И ноћу кушагоћи, да ве1и. више, хоКе .ш му испести за рукомт. ннлкмо не сумни. Нћговт. предћашннји маистор-1. текодверт. га ио.шше, да онт. опетт. у д-Јз.шонице иде, и да мечтате.швтт. Јд^алга нр^сгора не дае; као и да се окане тог-г. нокушен!н св коилј т. бм се обгцелп. смего изложити мпрао, напротивт. пакт., да онт. крНпостБ свого на полезн!е послове об|)ати. Иаипосле му пише и она, кого онт. лшблише, и ца истни начинт. молаше га, да стерп-ћшемЂ и са постолнствомђ себи сигурно и неизоставно имаН1е прибави, преклинагоћи га дал-ћ, да се за нго сачгва и јоштк му еданпутв в^рностЕ свош зав^1ца. Но Вмлгалгв Тоодт. не лшжрсе већв нииаковолп. молбомт. побудити. онт, е све слгЈзрго, и сигурант. бмо у сво.ме посл^дству. Кадт. е дошла недела. лшогочисленнвш народ% покрв1е Ф1ладелф1иско ве.шко торжише кушенћ е то у четмри чиса огредкено. Другови су се В1лл1ама Тоода п< редт. ограде, у К010И е онч. изнутра легиги хотео, сакупили бмли и сб1ено у кругт. ту ст. нам-ћромт. стали, да нвговогк друга, ако бм мј ', мсже бнти отт. преваренногЂ у ожидашго свомт. множества, до невол-Јз дошло, заклониду. На отредвеннми част. 1ЛллЈамт. додве. Онт. е ст. дугачкилгк впунджетомг заогрнутт. бно, кое е онда, кадт. е на торжице дошао са себе скинуо. 1/1 ту се садв два ирила опазе, коа су на нћгови рамени скопчана, и сх гвозденнвтмЂ жицама (на подобје панцјра кои му е прсм и бедра сватвао) савезана бмла.

Вндилосе и то, кг д в е онт. едну св«'зу отт. панц^ра стиснуо, да су к})ила у ш авспранилно движен1е дошла. Спо.чоК|'го други по::рет<шр\а;нна (^ппд^сгл) дизао е ©нв ио вслби. или доле сгпштао претеге, кое, н4л1у до са.ми погу низдопирагоКи, опред-ћлене бмтн видћахусе, да му елуже за раннов г 1;с1е, и када се окч. у воздухх дижс, да му положенје дубкестално (регрепђЈЕиЈаг) држ . А да бм се д_\ бкестално дизати могао, 1 оштб еТоод ^ј. и 10 за н \ ждно држао, поузити ширину телгена; зато е онт. главу свого, као некол .т. хелмомт,, у имду орловске 1'лаве кон се у клгонћ твЈала, покрмо. (конацт. сл-кдуе.)

Д 0 II И С Т». (Изх Новогт. С;|да 20. Сеитембра 1843.) Срећа у несрећи. Бездми иехцаст'« егце не бонса: безплотнн тн двнжетг ! Л. М у Ш II Ц К I Н. Ово златно неумрлог -б .ЈЈтаана нзречен1е Новосађанн еу не еданпутЂ, но^внше путјн Д '1; лоић увћнчали : „паче сребра н злата лгодско достоинство у ва ж а в а м ћ и." Тако н данаст., кадз. се у сатЂ после подне случанно у срединн града овогт. , тако назпатоит. ћурчинском'1. сокаку страшна ватра подвнла, и пропа. ћу ц-ћлон вароши грозмла, разиога чнна, в4ре н возраста ;кнтел«,и у тренутку ока стекли сусе, и многн голиит. рукама ужасномт. су ножару на сусрегг изишли. Опаснос.тк е ст. тннђ већа бв1ла, што су домови стЈсн^нн, н ио већон части даскама покрмнени; а сокацБ1 весма узанн: но опетг крЈпка вола н соизнн грађана подвизи срећно су нзт. 31ак>ћн челмстти разнреногч. Вулкава, и страдаоце и нмово иман^ нзбавлалн, нити е внше од-б шеств домова нзгорети могло, премда се на све четнр -б стране света куће и стае одт. разносеће се ватре запалвнвале. Ревноств е свак ) еднака и обшта бвма. Посредн узвншеногт. пламена ко оорани о ).днн ж)рно су сп4шили н Г. Г. Адвокатн, и трговцн, и многочисл Ј јнн са своим'1> млађиаа рукодклцн.