Пештанско-Будимска скоротеча

402

особитоит, чифтотомђ , и кодт. имућши, коихч, овде веема много има, дрзшестнм.иЂ своимт, ношивомт, одли Је. (продужен^е сл^дуе.)

ВЕЛИКОДУШ1Е 11 ВЂРНОСТБ Н)л1л едва е могла изђ свое забун^не несвесхи себи доКи. От'р1нута отћ ми.ш свои родителл , коихђ отчанше и прегорку тјгј живо себи предг очи представлаше; пакт, изненада и т;шо наскоро оиетт, суируга красногг и отлгЉнногт, бдногт> непознатогт, М ужа постаде, кои се занста иегма нКшно о ивои брину о. К томј шта е она бмла, и шта ' ће изђ н4 бити? ове ммсли тако су 6 лко нападале, да ш се лагко ме могла отреснти, нити 1и доволкно поннти. Но зато опегЂ кадг опази на огн&ишту ватру, и зачуе заечанћ котла, кои 10и се донесе, поммсли, да се налази у отчинои кј К и, јкојои се сеакш дантв ст, оваковимт, пословима занимала, и томј се нк ј навсшла бкхла. Она садк вечеру за свадбу готовлеКи заборави на цео пређашнки догађаи и таково задовол&ство при овомт, сво \11, зкниман)Ш осети, да е свогв мужа са свакимт, лшбови достоинммћ Јмилнванкмт, предусретма. Такођерх она, кон ништа више не желнше, а н ра.чвитје н±не тихе, или богате дЈше, заиста такова е за Рав1на дражеств била, кош онт, јоштб никада не познаваше. СлЈчаемљ само добме оаг ово благосклонно создаше ј свол наруч1н: и онт, осећаше, да ће мј она на вћки остати в-ђрна. При сватовскои свадби 9 при веселомт, и прЈнгно\1т. огнбиштј, кадт, е ветарч, нко дјвагоћи сх прозорнммт, капцвша шкрипш, изчезавало имт, е ополшннн-ћ злогђ времена, и непрестано сј говорили о бол&ои и сретнши бЈдућности. Сутра дант, рано уготру кад-в перв&нн пјтт, бубаш, огласи, да се треба на пјтб спремати, прегерли Равш-к младу свош невВСТ ј у СВО л нар^чЈа и гласно 10и рекне: „Лшбезна и мила мон К)л1е , н!е моп ћно, да тм самномх далћ пЈтуешЂ. Опоменисе дјшо и твои брижлкивк! и печалн&х родите.ш, поб4ди ј томђ себе ради нби а и ради мене. О-

стани у С. — и очекЈи тамо твога отца. Д и наст, ће Богт, милостивми заиста опетг скоршгв саставити." н>л1н ово садв чјвши сасвимБ умЈкне, и немогавши да.гћ ни едне р &чице нроговорити као полЈмертва обесивши му се о вратг грозне сузеливаше, ичаст, е мвшлила на свое родител г ћ, час -б опетБ на свога суирЈга: ерг свакЈ ратобоинЈ нужду радо е терпила, и ст, нбомт , чисто свои животђ подмлађивала. Сад^ и друпи пјтт , огласи бубанБ, и она колебашћисе у ммслима о раменЈ свогђ СЈпрЈга изиђе на пол"ћ. Кадт, е дант, осванЈо, доћу у место С. гди еГОл ннмала едну сродницу. Рав1нт, нш ко овои таки отведе, и замоли е да лшбовк учини и пршми кт, себи н4гову госпош; иотомђ окренеее кт, 10лш и рекне: ;; Ако кадгодк чтешт,, да самБ п зац ^ћло погинуо, то пошалби ово писмо моме братЈ, да ти се све као мо1ои удовицм по правди учини/' При овммт, речма Шлјн сва пребледи, и падне му ј наРЈЧ1Н- „Садт, с х Богомт. остаи, и 6 јди .ми в!>рна л далЈ> проговори кш РавЈнт, са сустезашћимт, гласомБ, затимЂ ! оштб еданпЈтх кт, перси.ма с«оим"& пригерливши ш берзо се от*& н г 1 ј Јдали. Шл1н остане ј СЈзе тако проливена, да ни едне р^ћчи немогаше проговорити; кадЂ ал' се изненада нко и необмчно на каиш кјца. Сродница уплашена притерчи кт, прозорЈ> да види тко е, и кадх смотри да е Ш лјинђ Отацт,, повикне „Твои Отацт,'- и таки похшти да му врата отвори. А Шл1Н ове рћчи чувши берже бол"ћ разбересе отт, плача и чисто полети свомђ миломт, родителш на сЈсретх, коме кадт, дотерчи падне обнесвесћена Јсладка н-ћгова нарЈч^н. Мало после кадх Шл1Н кт, себи дође и очи свое Отвори, ништа дрЈго Н1е се чјло, него и н &нт, и отца 10и сЈсретавашћисе гласови: „Зарт, те опет в имамт,, и тм си зарт, избавл&н —на \ и Наипосл ћ она осећашћи свом ј сердцу болго обори кђ землви предт, старммт, свонмђ отцемт, свое лице, и сђ плачем-Б припов г ћди мј Јкратко свош СЈдбинЈ. ОтацЂ го в намергођено и сђ великимх не-