Пештанско-Будимска скоротеча

403

одоважемт. слдшао: тавна жаркоств запаиБи- | аала в н±гоне образе, пакт. гект. каеданпутт. | сгисне п^сницу и лготи го повикне: ^Гди е! тии твси похитителБ ?" — Но Шлјн благородно о Рав1НЈ своме чЈвствухоћи на ове неагилостивне огчине ш исиравксе, иакЂ < бодр° и безЂ свакогт. усгручаванн рекне. т О»Ђ е моти ИзбавитеЛБ и законнБш суиругг! л самБ му се склонила на н^ћгове р-ћчи и на н-кгову в'ЈкрностБ/- Ш садБ гошгб много обширме сб пуннмтј уповашелгЂ припов^ди Огпу ц г Ј;лу свош судбину ; кои ћутамки сас.пшаши јо нимало се огб свогт. негодован\н нерааведри : него причекавши за неколико дана, докт» е већа часш непјЈшчела пр->шла, ловратисе сб нноме у I — куда е и нЈиова геспоа а нЈ.на мати већв отпре отишла бм.кч Д Л — заиште огацт, Шл1ино крштено иисмо, Рав1нв е често писао, и свако нћгово писмо све 6 веКу надешду у Шлш побунг,\ав .јло, Сђ каковв !М'Б спасителнБгмт. чувсТвовагцемЂ онј . нш лв&раваше и потверждаваше јои, кадт. 6 б 1 она шштб матеромт. постала, да 6 б 1 таки нћговомЂ бра ту обрати гисе , и 01% н-ЈЈга сб иунБЈМт. оравом-Б наново захт 'ћиаги могла, да ши унапредакт. с-матрашћи е као братовлћву удовицу, отб нћговогт. тала ужитак 'Б дее. Но отацт. хгћнЂ ово Равшово увЗ.раван'!. ! сасвимт. дру i чје толковаше: онђ осећаше, да му е н4гова честк овбпгб н г ћкб1мч. а и н 1 !.гонбшт . поступкомБ лко повређена, за го захткваше, да се она иде инванЂ отечества породити, кђ чему соизволи, да ш мати само до м4ста 6 — отпрати и да ш нимало као свое чедо ненћгуе, него да се шштб о нћномђ упропагценио постара. Шлја ову отчину строгостБ чувши, буде изванЂ себе; али огацЂ никако се недаде намолити, да отступи отђ свогђ немилосерд1а , и она осеКашћи свош невиностБ велико е уповате полагала на ВсевћдЈчцегн Бога. Но наипослћ, кадЂ е 6б1ло при полазку Шлшномђ , жилостб и врождена она болл, коа сердце родитела за дћцомт. својомђ тишти, преодол ћ н ћгсвому силному негодовашш тако да овђ сђ пунммЂ оЧ1ш сузама свош единицу кг своимђ персииа нригерливши рекне ши.

„Сладка кћери мЛј , дати ћеВогт,, даћемо | се наскоро опетЂ састати и видити; алисамо I поредЂ твога хриброгЂ Равша као законногЂ жа, или као н г ћгова удовица. в (конацт. сл4дуе.)

ПРЕПОРЖА ОБ1ПТБ1 ПЕБШ*) ЗА УНГАР1Ш. ј (отг Дра -Карла Георгја Ружш ПроФессора у Грану). Буду ћи да ћеду дерва за горенћ у Лнгг> рЈн све скуп .ш, а на ј азницама шжне и средн"ћ Унгар1е све ређа бБхвати: као и лугови у сћвернБ1МЂ Л т арје иред&лима сбогЂ тога, шго ћедусе тамо многе ФабЈ Јке подизати, све више морати к рчитисе (о чему се и на ДержавномЂ Собору у Иожуну полезна нравила \становливаш, по конма ће се настоввати, да се Радиностн и Тергоаина Лнгарје распространи , и у благопоспћшнје стан'ћ доведе); и будућисмо се већв мкогократно страдашћи претерпл г ]>ннБ1МЂ искуствомђ научили, да су многн у Лнгар1и тако често—догодившисе пон;ари нзивише сбогЂ непазлвивости пои нечеиш хл1;ба како у пр1ватнБ1Л1Ђ тако и кућевнБШЂ пећ'.на произБиили (оваковБ1МЂ се начино.мЋ недавно пожарБ и у Столномђ Б4ограду догод1о): то 6 б 1 дакле заиста већБвреме бмло. да се и у Л игарш, особито у се>л'ма и манБимт. варошицама, као што е у И-ћмачкон, обшге пећи заведу, коихђ пре<> поруиа за Унгарпо цФ-лђ е ов лђ саставка, Ммого се већк о томђ препирало, кое сир'ћчБ пећи , 1јл' пр1ва гке или обште, пра« во первенсгво заслужио; коме препиранш лагко краи учинитксе моа^е, као: Нстина е, да намк пр1ватне пећи ст. тб 1 мђ много хасне, што се у нвима свами путБ, кздђ се годб жели и хоће, иећи може, и што се печући кодђ куће хд-ћбЂ, нешто мало и времена заштеди, зато, што се немора хлЈшацЂ у обшгу пећк носити, и натрагЂ доносити, и за*) Обште пећи на подобје су нашн снинджнннца, с* том - б разлнкомЂ, што се у обште пећи само хлЈг• бацг н друго пециво доносн пећи; а о елу и П1Ићу као у нашииЂ снмнджиннцама , кое се Иише з* крчму сиатратн логу, нн спомепа нема