Пештанско-Будимска скоротеча

412

,.Хала зш, пропаетћ шпрн , Да прогута Србство спо! Што Васг ман^. све ће иакше. Упропастит' Царство то!!" У шпаку срце пуца Алђ е већји стидђ и сраиг ! Сузе брише, пакг онђ куца На Мура товђ светлин храмг.У срце му мачг умаче, Алг то незна Србство ахт.! То е узрокљ зашто плаче ! И гробова Србскн прах-в! У то вшле заплакаше ! „6и проиаде Србски родЂ! бдант. клизну, сви падоше ! Таи иеслоге свудв е плодг! Д А.

МБ1СЛИ О СЛАВЕНСК.ОМЂ Ш.ВЛШО (одв Лудв1ка Пттера отђ Рјттерсберга). ј А имено у ЗвЈкох гдожеегву ($оп ?иг,јг), кое се у садашн^мЂ и прошастомх в4ку тако ако и вообшге распространило, показуесе, да с V упра†они нзроди ? кои су наивише у том' славе заслгшили, упрвжннвакћисе у народности сво:ои, до тога дотерали, и да сеу д^лама умнв^Звукохудожника Французски, Тал1ански или Н ћиачки, сплетЂ нбјове народности разговетно познати дае. II ово се ни о каквои другои ползи Звукохудожества ст. већимт. правсмт. одобрити не може, као о Певанм, кое е непосредственно ст. енв1комђ и СтЈхогворствомЈ. народа скопчано, кое е безт> свакогт, облченЈн, безт> свакогт> јнструмента и наинеизображенјимт. врождено своиство, и кое е у уетима свакогт. народа 10шт& отт. посганн свога правни одекЂ духа н4говогт., и као прад4дг доцнјегт. оногт. художества, кое е тект. као кћи цдалмац^е оживило. Акоише до сад-в ни едно славенско племе у смотренк) изображеногт. и правилногт. п-ћванн дотле дотерало, да о томт. тако млого и важнш списан1а има, нон бм се са усо-

вершенствованнБтмт. нпроднктмт, шт-олага ТаЛ1ннаца . Француза и Не маца споредити могиа; опетг зато у млогима се већв местима аадалеко рачпиренм славенски зрмалн у тои струцв! кпрачати почрло тако, да < е темелвно надати можемо, да ће нап] едован4 и у. совершенствпван'1> исгогн почетка новомт,, карактер1зиранномт. и богптомт. народноиг школомђ — може бв !ти 10штб до скора — - ПОстати, будући да се оживлен 1 !! онк1 дарова. кое музшално своиство езвша, богагство гласова (ЗКеЈоМеп) народнви песама, и свои Славена особитни начин-Б да ммсди и осећана у себи имаш, и кое имт. наипосле и сама природа и кл!ма пружаш, да се велимт. данашнвимЂ народнБ1МЂ поетизиран-ћмЂ, уаалмношћу разспростран-ћнв! ./Итература, побудомђ ко изтраживанк) шта су пре 6 б1ли , и шта су претрпили, као и лгобвепунБШЂ тежен-ћмЂ докучити почетакЂ старе културе прошаетш векова и сачувати, све ово оживл^н^ онб ! дарова нко ппдпомаже и кђ напредку води, и будући да ћр обште, већЂ сђ велики .мЂ уеибхомЂ ув&нчано Славена теженћ чрезЂ усовершенствован^ и разпространвиванћ нб!ове Ц1вктац1е, коа е чрезЂ млоге ИолјтЈчне несрећне догађае у нређаппњимЂ вековима кое задржана, кое пакЂ, кадЂ енаибол-ћ цветатипочела, суровомЂ силомђ сатрвена 6 б 1ла, мзло по мало све просвете струке (^иГ^иг^ присвоити: то заиста и певан^ћ као наиблагородн11о пренебрегнути неће. А да 6 б 1 се темелвно разсудити лјогло, шта е славенско певан^ садЂ, шта ли треба да буде, (и безЂ сумнј; бБ1ћеј, нуждно е наипре она четБЈрЂ споменута елемента (езБЈКЂ. народнћ песме — Л1р1чрски — народнми карактерт.) и музп;алне услуге новјргђ времена, као и оне средн^гЂ века одломке по реду осветлити. Истина, да морамЂ са сожален-ћмЂ признати, да ми мон знана тако далеко не дос ПИ Р.У> Д а оваи задатакЂ достаточно у самои врутрености на свакомЂ месту р^ћшимт.; зато опегЂ усуђуемЂ се срећу прокушати, надашћиее да ћеду други, коима су места и друге околности на руцм оно, што недостаало буде изђ еднакш извора принети.