Пештанско-Будимска скоротеча

415

ма нара†на то саздала; обадва ву близу града, едант. е на гожнои а другш на сћверноистрацн. У сћверно се више иађе свраћак), гди и царска лађа на стражи стои. На западнои н'ћговои обаии граде се л.чђе, но сајио мале. Курцолани имаго оси.мћ едне велике лађе, кон у далвна мора иде 10ШТЂ 5. 6 манви, кое сами о свомт. трошкЈ по прилгорго тераго. Дрјго, гожно, малЈ мјлго одт. града удалћно пристаниште Порто Пјдокх1о названо, еств едно измеђт. првв1 у целомт. Адрјанскомв морЈ, и тако е пространно, да се наивећа Флотга у н4га добро сместиги може. Ово лепо име кажесе да е одтудт. добило, што су се често Млетчански воиницн близЈ Н'кга одт. оне беле марве требили. II Порто КнеФа броисе међу пристаништа, кон ов 'мх граду припадаго. У осталомт. ни у едно одт. овн пристаништа не свраћаго ниги сгранне лађе нити оне, кое само 110 овомн приморго идт, због-Б арлн'ц'1е, кон на свакш товарт. 5 1 А кр. износи; све дакле лађе стаго у пристаниште Св. Розар*о назиано, кое е одт. Курцола на 2 м'и4 Јдал^но, гди се никаква армјцја не плаћа. (продужеше слћдуе.)

ВЕЛИКОДУШ1Е И ВБРНОСТБ (конацг ) Добра мати отпрати дакие кћерг. свого у Е —, и тамо е преда кодч. добрв! неки лгодш, сђ томт. молбомт. и препорукомт., да се о нкои, што годб бол'ћ могј , постараго, и свакЈ гои негЈ укажу, пакт. се наскоро огт. кћ, као отт. сирочега каквогт., кући поврати. К)л1а садБ видећи, да е већв сасвимЂ отг свои милн родителн оставл^на и огбачена, длже се не придомБиплдваше, него узме Рав1иново писмено назначете, и пошпл-ћ га н^говомт,' брату, на кое е потомт. уредно исилаћиван-ћ сл-ћдовало: и она се пгсле ст. ■зммт. лко угћшаваше, шго гои се и за нго и за д г ћге препиташе опред^лило. Међутимт, се раг -б опеп. започео бнго, и наново се страшна битка учини. К)л1п е Са да са много већимт. нестерггћшемт. писла отђ свогт. мЈжа оч^кивала, но бадава. И з:,-

иста се чинвше, да јои е РавшЂ погинуо. Али поредх свега тога она јоштб сасвилљ ■ не клоне дјхомб ; она осећаше велику болго на сво\п> сердцу; она ммслнше да гежко ово магновенје неКе моћи пребол^ти, нити се више таковомт, животу радовала, кои гои се садБ безт. свакогт. увеселешн и утћхе указиваше, и наипосле она се надаше, да ће се са МИЛБ1МЂ своимч. Рав1нои1> на другомт. свету опегт. видити и упознати. Кодт. добрн ови лгодш проведе К)л1а неко време у миру, и наскоро краено женско чеданце роди, у комћ порођаго тако јои е зло бнло, да су свапш часЂ мнсли.ш, да ће се сб душомт. растати. Она е сирота истолљ тежко.мт. болесћу обузега 1 оштб и више седмица у кревету у свакои буни ништа о себи незн&гоћи као полумертва лежала; но кадт. го ова вагрушгина нопусти, и она мало кт. себи доша!;ши отвори очи и спази , да 10и мати на иостелБи н ^ћнои седеНи мало дћгение на рукама держн . и кадт. усмотри, да се милни стасг матејинт, на нго јопјтв лгобко и осм^ива; таЈ;и се изт. буне бол!; разбере, крвт. 1ои крозт. т-ћло по.мили и чисто нову живостб у себи осети. Она садн мало се ст> п^стел-ћ ноими, и нрјилшвпш мило свон чеданце кђ своимт. ако&) цагоћшгк персима иригерли га, при чему права јои матернн лгобовБ у сердцу огране, и она зад<.волБ(нол1Б себе садв осећашћи, наскоро јои се и нј.но т±.10 чисго ползлади. Ола дакле као наново р« ђена и по.млађена устане иљ постол Ј ј и т;и;о се преобрази, да много гћлеснш, крупн1и и благородн!и стаск добвго; н-ћни жутпкудрави зулови сасвиит. опадну, мћсто коп нлрасте гои красна с.\1еђа коса; н г ћно увинг. бБјвше бледо лице садБ постане округлје, и образи јои као Л1аиска ружица почну ручегити. Но тиха печалк нростирашесе по цћлолгБ нћномт. тћлу, и она просто у церно обучена жалила е свога слпруга. Н аипосл-ћ и оглцт. «011 салгв своеручко пише, и позове го као удовицу кући да дође ; но она о::аи с.вои иу гт. 10ШТБ нада.гћ отлагаше, с ч^кивагоћи и б Маинца отговорт., чрезк кси Сч' надала о свомб мужј вкћв едан-