Пештанско-Будимска скоротеча

420

мо [>а кукавант. Курцоланацг кое какву водј из*б нруга да ше. Првми до Курцоле островтв естБ Лагоста. О нђ е одт. последнћгЂ 8 ли.ш кђ гогу удал^нЂ, алг се при поспзјшномђ ветру и за краће време до н'1га доћи може. Овде се обнчно у пристаниште Скатола стае, одђ кудт. се после еднвшт. парашенммт, путемч., кои преко преседластогт. брега Вел.ча Главјза иде, до места Лагоста долази. Ово е едито обк1таемо место на овом к 11. четвороуголНБ1 ммн великомт. острову. Кажесе да е ово место римско селиште (@о1оше) бв1ло, и да му е Царт. Веспас^ант. особите пр *1В1лепе дао. ГрцБ! су га звали ЛадостонЂ. У осталомЂ е и оваи остров-Б као и сви оближнви подђ владомт. Млетчана 6 бш , почемг су га наипре одђ год. 1230. до 1625. Дубровчани држали. На н "ћму се на све стране повшсокш, но гол1и каменитш брегови протежу, и зато е само у некимт. узкимЂ долама и на мжнои низб ! брегова родант., но едва и толико вша и зеитина на годину износи, колико само н -ћговвшЂ 1200 жигелБима треба. Усеви сеовдене сек>, но воћке се по доста саде. Рана е овбј островчана понаивише рБ1ба морска и суво агн4ће месо. рбјболовт. е особито Сардели знатант,, од "Б кудт. и благостонше Лагостанаца проистиче. Они имаго у едномт. не далеко одђ пристаништа Скатола заливу млогу рБ1бу затворену, кок) одђ едаредЂ на сваку нарлчбину поватати могу; зато се и зове зали†таи Валла Магацш1 Сарделћ су овде исто тако добре и вкусне, као и оне у Л^сси, па зато се ако тражу. За време Французске владе млога су узвБииена овогђ острова места. имено пакЂ Велла Главјза, са зидовима утврђена бБ1ла, кои су садЂ сви скоро сурвани; ербо одђ како е Лагоста подђ АустршмЂ, нема у нбои одђ воиничкестране никогђ више, осимђ едногЂ Чиновника са 10 шђ неколико н-ћму подчшгћшл царски служителн. Вредно е видити и ону 6 лизј Лагосте пећину, кон онои кодђ Тр1еста (Сервола) у величинБ1 и лепотн не уступа. Да се не 6 б 1 пакЂ овде дуже задржавали, прелазимо кђ јогоисточномђ острову. (конацЂ сл^дуе.)

Н А ПОХВ АЛУ Ж Е Н А\ (Сђ Н&мачкогљ.) о т ђ Дра П. ЈовановићЂ. Налазимо у Плутарху, кои е о многима знатннмЂ мужевма писао, нбш прославлно, и пресуђивао, саставакЂ еданЂ подђ насловомђ : Доброд^телни поступци жена'. — У почетку саставка овогђ укорава оне, кои су женама похвале праведно заслужене укратити хот^ли. „Сраиненје треба учинити, говори онђ , између Анакреона, и Са«>е, мећу СезирамомЂ и СесостромЂ, између Танаквјла и Серв1а, Брутуса и Порц1е. в 'Галенти (дарови; и доброд-ћтели есу по обстоателствама, и особама пром4нути; но темелБ остае еданЂ истни; и тако рећи, само е видђ и бон различита. Онђ спомин^ затБ1 >1ђ неизброену мложину жена', сваконки' наша', кое су храбростБ свош д^ломђ об4лоданили, и смртБ великодушно презрћли. Онђ наводи прим^р -б одђ Фомана, (Рћосепв^г) гди су жене прЈе битке, уко^ои е разореше града предстоало, између себе договорилесе, у пламену живе изгорети, ако 6 б 1 се битка изгубила, и ону особу, коа шмђ е ово предложила, са цв *ћтоносНБ1МЂ вћнцемЂ ув4нчати; за друге пакЂ вели, да су при обсаждешш гра^а мужке главе, кое су таковкш предати хотћли, поступкомЂ своимђ посрамиле; а н г ћке кад' су видиле, да 1имђ сбшови и мужеви са боишта срамно б г ћгаш, усупротЂ су изтерчале, путЂ имђ преградиле, и тако ш да умрети, или поб^дити мораш — принудиле ; друге су опетЂ при обсаждешш на бедеме (насипЂ 28сШе) изишле, варошЂ евок> храбро браниле» и воиску натрагЂ узб1нле; млоге, кое су се ТЈранномЂ (самосилникомЂ) противиле, такове изсмћнвале у ономђ часу, кадЂ ји е нестало, играшћи на сусретЂ су кђ созаклатвеникомЂ ишле, и свошмђ рукомЂ круне на главу ослободителн ставлале; млоге, кое су отечеству своме слободу повратиле ; — спомин-ћ н4ке, кое су очевидну опастностб живота презирале, и себе саме оковати дале, да мужеве свое заробл !ше избаве; Алхазонка Камма предЂ олтаремЂ е от-