Пештанско-Будимска скоротеча

421

ров-Б пила, да убицу супруга свогг отруе, комђ е затимЂрекла: „И самБ живила сајјо сЈпрЈга моегЂ да покаемг. Л самв га осветила. — Тн теби садг у м'ксто постел4 брачне, справлни тавнми гробг." Инапоси4дак-ћ женеГал/шске, кое су у домаћемт. рату између две воиске стале, противнике развађале, и да су после на нвне договоре позв1вате бвие, и кадшто примирителне судхе између народа' постанле. К ђ ОВБЈМа СВИНБ1МТ. И ПОНОСИТБИ1-Б СВОИствама, по чемт> су жене, као што видимо, себе саме надметнуле, додае Плутархх јоштб много угодн1Н, коа дражести, као наравнои пола нбиногђ властитости, много више приииче. Онт. похвалгое жене н^когте . острова у Архшелагу, гди се , као онв што потверждава, за седамБ стол4т1а прим4ра ше нашло, да в млада женска кон, слабосКу погр4шила, или супруга коа, да е бракт, нарушила; као и острова Милесја д'ћвице, о коима онт, нћшто наводи, кое внимаше Ф1лосоФа заслужуе. Оне су една за другом-в себе уб1нле, без "б сумн*ћ у оно доба в4ка, у коемт. е нара†силу воображен1Н нко потресла. Ништа Н1е могло самоубиство уздржати. Даде се напосл4дакх законх, силош когт. прва женска, кон 6 б 1 се убила, гола на сонаку лежаги бв1 морала. Младе све девоичице, премда се нису смрти ;ужасавале, но опетт. толико см4лости ни су имале, да се не обј и по смрти нрикора и срамоте убонле, и тако самоубиству краи буде! О симђ овогт. списан1а Плутарховопћ налазисе 10ШТБ друго, кое е на честБ Лацедемонскимт. женама сачин ^но, у коемтЕ. онт. много о НБ10вои сердечности и храбрости говори. Овде еусмотритиЈможно такове душе, кое су одђ онб 1 , кое ми познаемо, сасвимг различне. НаравБ се Отечеству жертвуе; честБ лшбови, и име Грађанке, именуматере предпочитуесе; надЂ мртвнмЂ т4ломт. убЈеног -Б смна, сузе се радости пролмваш; матерн-ћ руке оружагосе против^ нев^рногт. свша; у подозр^шго ради преступленја находећимсе, кззнб смрти опред^лавасе; но туга и тужбе

за слабоств н&ку ипоругаше сматрагосе; не) стрвшилгостБ и у самомт. робству усмотрити можно, и кадт. е коа одт. нбји , у робству већв находећисе, или као робкина продата, запБ1тана бБ1ла, шта е научила? то таки 6 б 1 одговорила, бмтислободна; и кадт. бв1 одђ Господара свога, на каково непрнсгоино пресгупленЈе нагонввана бмиа , рекла бвгму: ни си мене ТБ1 достоанг, иум р л а б б1. (продужеше сл^дуе.)

ОБЛВЛЂН1Л. Видећи Обш гество, да се не само суграђани н-Јзни стараго, да д4цу свого изучену и шображену виде, но да и сама младежв за наукомт. тежи, па нежелећи сву за званичнике возпитати, отворилое, са дозволћнкмЂ В бшокосливногт . ПоиечителБства Про« в^штеН1Н едну школу, у когои ће се младежв за трговину и занате изображавати, како 6 б 1 временомт. не само изображене грађане имати, но и трговину и художество свое подићи могло. Иста се школа отвора 1. Окгомбра, и у нбои ће се предавати доле изложене науке у дв^ћ класе за двол^тно течеже, и приматће се свакш безт. разлике, закона, стана и мћста рођенн. У Чиелу 524. 30. Септ. 1843. у Београду. Обштество Варошн Београда. РАСПОЛОЖЕН1Е ПРЕДАВАТИ СЕ ИМА10ЋИ ПРЕДМЕТА У 'ГРГОВАЧКОИ БЕОГРАДСКОИ ШКОЛИ. У Млађон Класн. 1.Полугод1н: 1. В'ћроучен1е. 2- изЂГрамматике Србске: о Етомологш. 3. изђ Численице: о разб1ен1го и правилу троиномт., простомђ и сложеномБ. 4. Тр говачко ЗемлБОописаше. 2 -Полугод1а: 1. В^роучеше. 2. изт. Грамматике Србске: о Словосачшгћшго и ортограФ1И. 3. из -б Численице: о правилу ттересса, см^ћсе, и антиципацге, и о Правилу верижномк.. 4. Продужеше трговачкогљ землБоописан1Н.