Пештанско-Будимска скоротеча

Скоротечаизла. зи у Седиицв! 2. путг, Четверт: н НеделБОМ -Б : цена му е како З а овдашн$ тако и за странне Предчисленике за полт. године 4 Фр- У Сребру.

Недслл

74. ПЕШТАНСКО-БУДИМСКШ 4» Р ОТЕН А

(С о и г I е р.)

II Е Ш Т А.

Предчиелете и Друга упутствованја п р ! и м а 5чредничество У Пешти на Розен -Б - Плацу 1\го 285. и свако Цесаро Кра. Поште Чиновничество. 31. Октобра. 1843.

Год. Ц.

ЧЕДОУБИТЕЛБК А. # ) ( И зте . Шилиера слободно превео.) В. ЈК и в к о в и ћ б. Чун — већћ звона мукло удараго И сказалБКа свршила е течаи! 6, садт. аиде! Садг у име божћ ,* Пратиоци, аиде на губиште ! Прими свћте посл4дни опроштан! Узми св'1>те 1 оштб и сузе ове! Твои пди — сладко ми пр^аше Кивни св1те — ево дугг ти плаћамт>! Сг Вогомг сладке живота радости , М4сто васв ме гробни трулежт> чека; С ђ Б огомђ младо доба одх умилд — (НеЗВоПП?) Кое често заноси дквоику; С' Б огомћ — с' Вогомг ви златни санови, Пуни драши и милине раиске, Ло .чднои, брзо васг нестаде, Да се никда више невратите.! Блше едномт,, кздђ самљ се дичила Б4лимг рувомг н руиномљ копреном'1. **) Ах-б знамен^мЋ чисте невиностн А у плавим-Б разплетеннмт. власма ПуполБчише румене ружице; Ло , н саДБ ме бЈјло руво красн, Алђ у м^ћсто црвене копрене ЦрнЋ ми покровг лице обав1о.

*) ђје ЈЈтвбтбгђегш. **) ђег (2ф1е1ег.

Плач'те за мном-б миле другарице, Плачте—кое поклизиуле нисгеII коима на н^жна нћдарца ТврдЂ е оклопт, наравг саковала. Срдце мое н4жно е лгобило Па гле лмбовт. садг животомг плаћамг ЗагрлТ.на десницомт, варлБнвца Мнличина врлостБ е заспала ! Ахт, валБда е друга обчарала Ону гуш -— што ме изнев-кри Па се мож'да лк>бко забавлшо СадБ, кадг мене црномт, гробу воде Илт. се сб н]>ном'јћ онт. внтнцомг нгра И полмбце разкошно мћннк> Кадт. ће за часЂ ст, чворновитом. нанд Одђ трупиие крвца ми прсиути! Ранко, Ранко ! НекЂ те на далеко ГЈрати п$сма мртвачка Милице А потмуло звона ударан'1 Некг ти грозно до срдца проб1е. II када ти лгобл^но д^ћвонче Жаркнмг р^чма лгобавг нзповћдн, Нект. тн онда едка присоикина Сластв разблудну отровомг замутн ! Ха Нев^ро! нитг моа зап±вка Нит' поштен^ срамомЂ укалаио, Нитт. те Чедо у утроби Манке , (Што—но зв']>ра !) — кротн и питоми ! Онђ поносно б$ла адра ширн, А мои погледЂ укоченљ прати га; И цвилећи иа обали ,,р^ке" Чу' текоћ нЈговг прнтворанг узднсаи!