Пештанско-Будимска скоротеча

424

А д']>тешце — на маичиномЂ крнлу Почиваше тихо и спокоино Па се на ме н1жно осмЉваше Као ружица у прволг развитку. €ваки повлакг са лица н4гова ' На Ранка ме опомену живо А у моимђ стеснЈшшљ прсима , 3 Борила се лкбавг — с очаан^ћмг. ' јаде ,,Маико ! гд4 6 Отацт. мои ?" прогена Ово д^ћте пуно невииости; , Шено! гд^" е мужт> твои ? — Орилосе У свакоме куту срдца мога! Ло Сирото , залуд'Б Отца тражишг, Кад -б онђ валћда другу Д'^ЦУ грли; А ти ћешЂ насв н^кадг лмто клети, КадЂ те стану копиланомЂ звати. Твоа Маика, — о паклене мисли! Твон Маика кука усамл&па За нм нема на св±ту радостн; РадостБ н!на давно е умрла! Нго и гласакЂ нзт. гр'оца твога На н']>гдашшо срећу опомин4 А изтј твога д^.гинбскогђ осм4ика Бјм стр4ле у раниво срдце. Пусто ми е — кад'ћ кодт. Маике ниси! Црнт. си Маици— црнЂ си кадг те смотримг Паклени су и полгобци твои Што ми сладки одт. Ранка б&шху Заклетве му опетљ се разлежу А разклетва*) в4чно ме уб1а, ВЈчно овд-Ћ уеде ме гуи И — убиство 6б1 грозно свршено ! Ранко, Ранко, некг те надалеко НекЂ нћгова проганд те с4нка И ужасно иза — санка буди И стисне те ладним -б ручицама ! У блистанго трептећи зв^ћздица, Нект. ти Чеда засине нздисаи НекЂ те сретне крвлм упрскано И одт. раиски одгони те врати.

*) ђег Ш1ехпеГ^.

Ахђ ту лежа' мртво — укочено, Чедо мое блЋдо — иепомнчло; У бунилу гледахљ потокљ крвце, И мои животђ нбимт . е тако теко! Страшно куца часакг одт. самрти, Ал-б страшнје мое срдце лупа! Радо ндем г Б! и у ладном-Б гробу Угас']ћесе мое туге пламенг. Ранко! Б огђ ти може опроститн. Н ти прашћамт. — одт. срдца тн прашћамт. брг те тужна немогу мрзити! — „6 садЂ ватро букни — нагло букни Хвала Богу! већБ му писма пламте И заклетве ватра му таманн; Гле, н^гова како лгобавг гори Што ми нЉкда сасма сладка бнше! Нев"1;руите сестрице, младости Нев4руите вн мужкон заклетви; ЛЈјпота е пропастБ моа бБ1ла , На губишту ево проклинЈмљ е! Шта! та сузе и самт, джелатх ронн! Брже — брже вежите ми очи ! Зарљ ти цв-ћтакт. несмЈшг укинути ? Бл1дт> В1шачу, недркћн — недркћи ! ХРОНХ1КА ПУТОВАНЛ. ПУТЂ ПО ДАЛМАЦ1И. З.ПУТБ ОТ'Б СПАЛАТЕ ДО ДУБРОВНИКА. (конацЂ ) М е л е д а. Оваи е 20 зшла одћ Лагосте и толико одг Дубровника удал-ћмт., и граничи се одт. сквера сђ островомт. (Сабшнцело, сђ еоимћ сочиннва онаи 4 лпл1; широкш каналЋ, одт. истока са малБШЂ островима Каламотто, ГхЈппана и Лакрома, а од-к запада сђ млогимђ малвгмЂ необитаемимг осгровима и прудовма, због-Б чега га лађе обилазе, и само за добру илаћу кђ н 4 мј сврћЈ. Меледа спада међунаивеће, но не наироднје острове Д/бровачке. НЈ}гова дЈжина одђ гогоистока кћ сћверозападу износи 35. а ширина гди 2 гди 3 м1л '] ј . Оваи остро†има одђ св !к) дрјги околнв1 наивБхше ст^на и брегова, кои су као што се гоштб са обрежа види на наичудеснш начинЂ