Пештанско-Будимска скоротеча

437

рода, 113% озбилћности стварш; Поез е горуће одушевлен-ћнЂ, посвећенћмЂ ; Поез^е надохновенн, гледагоће Пророческимт> окомђ у будућностБ... такве Поез1е данашнБилгв даноз№ нитко нема, кромћ Полнка и Сербалн. Цзмеђу свмо Славнна чини ми се, да се Ноинкђ и Сербинт. наибол!> могу сердцемт. и духомЋ разумјли. К од-б нас '1» на сћверу гори намт. исто гако сердце за народ -б, као кодг нби на шгу. Мста е код-б наст> преправностБ за носвећен'&, Као и кодт. нби; исто е код-б насЂ похлкбствје и желн независимости и слободе, као и кодђ нби ; иста е жаркоств уусхићенго, иста меланкол'т у очекивашо. Погон те>*) и о р а о — есу пое пчески СЧ л мво .ш братинскогт, согоза два сердцемг, воображешем-Б, духомЂ узлетагоћа витеаЈка и храбра народа, Полнка и Литвана г а м± сецЂ и звћзда М)гославнна, Обадва ова народа естБ лепо единодушно и пуно знаменованн творен-ћ дубоко — слутеће им-б ћуди ; поетгчески на небу и землви знакови лгобови, милостИ, брагинства, посвећена — имаго у себи нешто обште човеческо. Само подт. оВ 1>1 М ' б знамешама можесе развити животђ Славннскш. Соединивагоћи наличен'ћ характера ПОЛБСКОГЂ И СербсКОГЂ, СаМЂ ОБ1 Пћсникт. потвердш С'Б 1фИНОВ']ЈДаН']ЈМБ, усп'ркосБ Кр1т1ческои 1сто|ли, да е Лех г Б изх Хорватске у ПолБСку прешао; и кадт> не 6бј имао за го другогх доказа, задоволвго 6 б 1 Сеприпов^ћдан ^мЂ народа Хорватскогт> около Крапине и Гаева завичан, кои народт> сказуе ? да су онде у престаро доба живила три брата, ЛехЂ, Чехт» и МехЂ, кои са свогомђ домовиномђ на еЈ;вер 'б отидоше и тамо отцб1 поедннв1 племена постадоше. По зашто 6б1 се удалБивао у мрачна времена? Послао 6б1 Читатела кђ старјему 111 >снику Шгославанскому Г у н ду л и ћ у,**) кои у сво10и на гласу Епопеи ,.Османз>" Нолвскога Крала ВлаАислава одт> Варне у небеса уздиже; послао *) Тако се зове едномх речЈм гербг отг Лнтв«, представлнгоћи конаВнка, чимђ лукг изпружа. **) Жеииио, да се кон између нашн младм 1Н;сника прихвати превода овога АрхцЗма К)гославанскога 114сннчества.-

6ј>1 га кт> другимЂ П^сникомђ Дубровачке Републјке изћ 16. и 17. в4ка , кои наше ондашнћ Пћснике, као Кохановске и друге, као браћу често споминго. Таитисе не може, да е онда народЂ Полбскш у согозу стаао сб гожнбјмђ Славннима, и тко 1ована СобгескогЂ поход-1. на БечЂ себичномт. народномЂ кормсћу потвара , нека памти, да е н4гова поб ^да спасла не само Н4мце, но шта више и све Хр1СТ1анство, и више лплгона сроднБ1 и побратимсни племена; нека памти, да е то бмо бои просвештегоа проти†тавноће, слободе нроти†самонасилствЈн, бои проистекши изђ јстор1ческога званн Славннскога кол^на, бои Еуропе проти†востока; нека памти, да се наднисЂ Народне себичности на нашимЂ барнцћтма нигда в^ао ше. (Даница.)

Р.УССКО СВЕТКОВА1№ БОЖИЋА. Русси празнуго БожићЂ одђ првогЂ дана Божића па до Богонвленн, или као што они кажу, дванаистЂ ноћи. Ово е нанвесел^и и наислободн1и у Руссш празникЂ; ербо се на таи данЂ свако, и старо н младо , и богато и убого весели и радуе; па као што су Руеси и еами одђ себе ВеселацБ1, то су имђ ови празници таковш дани, кадЂ се самовеселе, и кадЂ цео живацЂ свое нарави безБ презанл слободно показуго. На ако и има по дишто , одђ чега се човекЂ по запту обБ1чан преко целе године заустеже , и кое не сме учинити, а да се не покуди; опетЂ е зато Руссу БожићЂ башЂ такав н данЂ, кадг му е и то слободно; и кадт. и еама Богинл веселл и радости са свогђ ружичногЂ пресгола земалБСку децу управлл. На ове се благе дне већв слободно момцб 1 и девоике на едно место скуплнго; тј ' безЂ обзира едно покраи другогЂ седе, и едно другомв руку пружаго ; ту се и млада мома већв слободио сђ онбјмђ разговара, кога е омиловала, нити !ои зато друге пркосе. Ту се садЂ и отцеви сђ нбима помешаго, и преповедаго имђ како су они у старо време млздостб проводили; па се тако у средЂ младежи чисто и самш помлађуго. А добре маике опетЂ сђ тугомЂ споминго свое