Пештанско-Будимска скоротеча

438

безбриашо и весело девовак г ћ, пакт. имђ одпеваго по кош и стару иесму свога завичан, а наииосле имт. и преповедаго чудновате гаталице и забавне загонетке, кое младежт. прими иутуби. Овака незлобна слобода скопчава Русспо на те празнике у едну породицу, па зато и есге ВожиК-к правми првзникт. едне нородице, кои е изђ искреногт. породица сђ породицама друженн посгао и као на то опред+.лен'к , да се слободно женски са' лп шкима мешати, а сђ тммђ и саме породице већма сродити могу. Но оваи е празникЂ и праввги девончк1и празникЂ, ербо онда оне коло воде, и чини се као да е само за нки постао. О постанго овогђ празновака не може се у наше време ништа за цело пронаКи; ербо стара русска егнограФ.н одвећв ружно стои. Гди су они раз.шчити обв1чаи старогЂ русскогђ живота ? гди су! — Нико Ш те описао, нико потомству сачувао! — Русскш в народнћ1и животђ у народнои сво^ости тако млогостручанЂ и богатЂ, као што ни еданЂ друг1н Н1е; али га е Руссја врло мало описала, кое е за едан%. тако великш народЂ права срамота. Само се 10штк у устима народа она стара времена споминго; али е и то све сђ гаталицама помешано; сне е то тама басне попала, и тект. се у песмама по нешто о ићима назире; па ко бћ! се усудго изђ овб1 Свакоакш народн г Јк Фантаз1е изнора шгогодђ истинито извести ? ~ Иа и саме ове народн ћ песме, гди су скупл1.не ? И колико ш има, за кое и само шљижество русско кишта незна! — ТекЂ се одђ неколико година почело сђ пониженомЂ добротом' и милостивб1мђ окомђ на преповедке и пе< м« тогт. народа мотрити; па како е у млогима одђ оне простоће иневиности, кое су душа истм песама, серце заиграти морало! Русси су свагда у едно доба Ј одине БожиНђ празновали; али ио кбшвомђ година рачуну ше свагда у еданЂ месецЂ падао. У стара се времена светковао последнБ1И дана десетогЂ месеца, ксе е едкако транло, догодђ се година месеца марта починала. ДоцкЈе пак-Б променуше се лгоди и обв!чаи, па и година се започинела месеца Септељврја; и тако е Божић'ћ псследнБЈи дана 4. месеца

празнованх. Али 1 оштб доцн1е преокренуласе и ова промена. Дође Петарт. Великш, па све старо погази. Онђ е иронашао, да е бол"ћ, да се година сђ месецомЂ ГануаргомЂ починћ, и тако дође опетЂ БожиКђ на свое старо место у последнћ дне 12. месеца. Ма како да су ове промене просте и са свимђ наравне, опстђ ш н1е ни еданЂ русскЈи списагелБ описао , нитђ штогодђ о нвима нвго; не, самЂ е народт. то у чудноватимЂ своимђ преповедкама и предан1ама нама сачувао Па и ако се у овима различито и скоро претерано о светкбванго Божића казуе , опетЂ е зато оно 1 оштб млого различит1е и величесгвен1е. — Преповедке о овомђ празнику као што су га у стара времена у Москви, Тули, Калуги и Рнзану светковали, саме су скоро гаталице. (продужеше сл^ћдуе.) ПЕРВА ЛШБОВБ КАРЛА V. 1стор1ческа Новелла. (продужен^е.) — Сестро, лгобезна Сестро! мбј, хвала Богу, доволбно посла добв1вамо, около кога посвакш данЂ нашимЂ рукама радећи толико смо сигурно у стаиго нама заслужити. да можемо нашЂ жијјогђ и отданаск у сваКОМЂ миру и заДОВОЛБСТВу проводити. Што се пакЂ изо6ил1а тв1че, то ти управв могу казати, да оно ни едномЂ, кои га притажава, башЂ велике хасне не приноси. А дал^ помБ1слимо само и на Тебе Душо: Тм си намЂ 10 штб млада као каплл; Та се дакасЂ у наиболћмЂ млздол&гномђ твоззе Животу калазишЂ, пакЂ си ктому лепа и красна као Богинн ВенусЂ; тв1 си, ако ћемо право рећи гоштб невинна , незлобна и неискусна, пакЂ и лагкомБЈсленна. Н истина кимало несумнамЂ, Боже сохрани , да милостивбш Г осподинђ ГроФЂ, и милостива Госпоша ГроФ1ца о Теби добро и благородно не мв!сле. Али помнсли , да у такове к*ће много такођерЂ и друге велике Господе долази, кон су истина о 1Ђ зкатногЂ и вбгоокогђ иодрекла. и коа у свакомЂ злату и драгомЂ каменго оо; г -