Пештанско-Будимска скоротеча

448

Шегтт. стопа е оиг вбјсокх Радо си^ди моде токђ. Внше про!;е десетина Док' т' осети ума властв Док' га троне прсумилна Народностн свое сиаств Исто тако као Дћва }' ништоти усп'1;ва. Дакле на то л' Ваша жажда За сиавом-в Васв доводи ? Одг куд-в с' посие рађа вражда Туђ-в обБ1чаи уводи Хоћ'мо сг Вами мб 1 строго, 6р'Б ,што е много, много.'' У Ади. Побрат.

0ДП 1'ЛВАКЂ СЕГЕДИНЦА. У чисиу 16. С. Н. Листа насрКе на мене некш Г. себе знашКи П равдои го б изт, Сегедина , што самв н мои у ч. 7. С. Н. Листа печатанм , но одт> Г. 0. ПапловиКа изопаченм „Одггћв н Г. О НикоииКу и пр. с у ч. 20. П. В. Скорот^чевћрно прелечггати дао, И 1НТО Са>1Б СР Н ТВШЂ ПОВОДОМћ II ПрИ ТОИ прилики протмвт. Г. ПавловиКевогт. зло гобвЈчаеногт, поступка и двко изразно. /1 доиста незнамг, како се е Г. Правдолшб'1. усудити смео, ученои публ1ки такову да рекнемт. крјтјку пуну вопросителнћ!, и неонред^ћлителностји предложити, тако да бм сћ Лессингомт, пмтати могао: Жо ?ошш( ђк ђсг Го јц п'ф(сп? на кое единм опетв ск Лессингомт. одговорт. бм дао: — паф ег?је(1еп ®:ип1)еи: аиф еш ©фи(ег Гфоп ђеб 9ЈЈс1(1егЗ 5<;ђ!ег Гтђсп ип1> ђаи шл§ .Котсг ђаГ, Гиг апбде^гоГфпев ®(гођ. Доисга, тко 6 годх белпристрастант., и тко за истину и правду ч; вство има, таи Не изт. целогт. говора могк вице рецен^ента нћгово пуко нев4жество у Сг1Хотворству, и н-ћ гову опакостБ, увидити, само нћгово наименоваше д Г1равдол1обх а пако за сатјрјчно др-

жати. Таковг говорг слуташНи, немогу иначе|него са«о сожали гелно реКи: ЈафеГп ђог' 1ф Мпе ЈВотшггбгооНе 2"оф Г'е 1>ег(е&сп ше1пс ©ееГс пјфг. т. §•. ^арђјг. Т сга ради небк! ни вредно бк!ло Г Сегединцу 1пто год-в одговорити, премда онт. мене, доста нечувено и као кргпкерт. јошгб на одговорт. позмвл ћ, у мћсто да као правм рецензентт. мои Одп-ћвт. ст. моралне и естетмческе стране вћжествено прорешета, и погрешке сђ доказателствама шложи , пакт. ако необорммоств овм, и да е вредно, видимт., да му текг онда своево.љно одговоримт., или да му се поклонимб . Истини, по> читаемои публ1ки , и правди а не Г. Правдол1обу за лшбпвв, одговориНу л дакле нешто на нкгова пмтанн. Пре тога нужшо 6 пако бол-ћп. ра»умевана ради знати, да самв и за мои Одп^в-к ону Формуузео, кого е н. п. гоштб Тассо за н-ћгавт. Л 0слобођенв1 Ерусалимг® нли ЕрнстБ Шулце ва нћгову ув-Ннчану л ђ1е кЈаиђе^е 9?оГе^ т. е. Оиауа гјта употребллвао, и одт. кое разм^р^ овако изгледа. — ч -' — ^ (Овако СТ1ХЂ 1. 3. 5. 7. и 8.) ^ ^ — 4 ' — (Овако СТ1ХЂ 2. 4. и 6.) СадЂ валБда ће Господинб Правдолгобт. моКи толико проницашн имати, да Ке по овомт. разм'ћр'по савк мои Одп-ћвт. нзм'Нрити знати, пакт. ако има здраве уши слушати, а оит. некБ слуша и благоглас1е самЂ тражи. У чему се ово нарочито састои, то е требало, да ме е Г. Правдолгобк извћст^о и поучго, не пакБ да свое гобствено нев^жество соФмстическ1И сакрмва, и мени препшпе 11 га /акле ст. мое стране на само слћдугоНе кш.иге упућгемт.: 2(е|1ђЖГфеб ЗегЈЈоп »оп ЗеЈгМеа. бВЈеп 1836. членг ЗВођШапд, ЗЈђ^шиб, бип^ђшЈе, ЗЈе^Ш/ ©?га»е ес. Зођ- Зоаф. @ГФгпђигд§ Жђеогје ипб б1?ега(иг ђег Гфопеп 9Је1>е?ип|1. аЗсгНп 1836 (§. 37 40) 1)г ^егпћог(Тег§ рга?е['Гфе 9?ђе?опЕ. СеЈрЈЈд 1834 (страна 70—77. у колико < е и србскогЋ езБи;а тицати може) и ?)оп1ЈГфег фаи§Гфа§ ђсб ©си^Гфеп Жо1Ес§ »оп 1)г 2. 33. бВо^. 2е>>з1д 1839. (у уводу). Кром-ћ тогт, зна се, да е по Квинти.пану за благогиаше наибоЛБИ СуД1Н уво.