Пештанско-Будимска скоротеча

449

Да сравничо дакле за иеволго изопачене мое схчхове са правп.ннш?. 1. Ои Ше[лде; ов<> е по горн^мт. разм'ћрио правилн^е од н: Ои Богин-ћ. 2. Да кадт. пјјрд б Србствомг СрбинЂ Србу пое; н1е л' пдше и благогласше одт.: Да кадг предЂ Србсгномт. С| бу пое? 3. Т>» Совершенства барт. ћд тражит' Л1ету; а не протвЈВ -в мое н мћре: С овј шепст брижинч. Ку тражит' мету. Ово 6 у осталомт. кодђ мене увопара1оК *1н снхт.. чнмт. се у место чистм Лмба узвгмаш Хореи и Дактии. ^ ~ ^ ~ ч_/ 4. Да кебв! крозт. нви бмло Е ј>»сг. плодт, а не несмислено и метричесши ширгшно: к-/ . <-> - ^ ч -' — Да одт. нви да.\10 нроклетв! плодт.! 5. Манј»ф.1ктурма, а не обратнБ! Лмбт.: Рукод-кпама. 6. У д у ху е шн ! ово е силнш узклицт. одх: ДухомЂ с у едни! 8(1 1. У првомт. с11 \у могђ Одп ћва пј)и:швам се М узе v помо К б , као што е то н. п. * V КамоенсЋ у своши ЛузЈади или и Мушицкш у своимг Одама чинш, и кое су се нвале и П^ерјде или Камени. ( @апд .Катблсп, Јбефттексп бђог е'с. Псг). То е знао безмерткБ1и Мушицкш мало бол"ћ него Г. ПавлониКт. и н *ћговБ неукш б |>анителБ Г. Неткогшсацт. Сегединскш; зато е онт> у Оди XXI и XXIII (Спхотв. ч. I) и писао: П|ер1ДО, и ШеЈЈде а не Богинћ. Ово е врло обште речено, и безт, свакогг разумшиг отношен ^н на мсе ст!хове, потребуе дакле биижегг инвснен1н . да се ина есу л' оне Богин-К ст. Олумпа, изт»мора, Богин-ћ пКшн, чега ли? аЈ 2. Гечв „Србинч." допунлва стону м(»га ст1ха и ону Фигуру, за кого е мои вице реЦензентЂ по несреКи глувт.. Прим^ре за такове Фигуре нек в ми е слободно навести: Ср6 инђ Србству србскш србствиоКи, или Сла-

венсвш имђ Славуи Слав^ пое. ,У прочемЂ е нуждно безЂ дугогЂ погађаиа ннати, да башЂ СрбинЂ пое, и едино онђ , а не н п. ЕнглезЂ или ХотентотЂ. аЈ 3- ПравилностБ овога стјха упада свакомт. у очи, само не момђ Г. Вице рецензенту. Нћга пакЂ научити хтети, значи.ш бм Арапина белити или ДунавЂ орати, зато неКу бадава речи трошити, него пј елазнмЂ одма. »(1 4. Оваи се ст 1 хђ односи на „Огечество" и разумигеланЂ е за свакога, комђ су годђ бвшша во.шовакн у Серб|и и одт^дт, ироизлазеКе опасностн за нго познате. Но д О дђ нби " (з.1Б1 лгод1и) проклетБ! п.10дђ даваги, то дб1вбо преестественно преображенје „.иод1и" у Н '1ј КП 1 „мроклетБ! плод ч." нити с. мб кадгодЂ чуо , н.ити читао. Оваи вртлогЂ н е с м бк : л е н о с т и небв1 ни са \1ђ ОмирЂ , да садЂ воскресне, разумео, а камо ии п, кои шго 'но ЕвангелистЂ 1оаннЂ (глава I. ст|ХЂ двадесетЂ »едмвш вели, л ни самв достоинђ отркшитн онуте на обувв! Нкговои/ При овои пј>и.<иби реКи Ку нешго и за Г. О. Нав.к виКа и нкгова навјлнн у ч. 22- С. Н. Новина 1843, нека изђ овога иовторителногЂ изж н и1н 310гђ >види, у колико н Омира обожавамЂ, као што е празанЂ страхЂ, аки би се преком г ћ()но хваленћ кодђ насЂ на штегу заслуга наин.1 кнБпжевнБ! великосгворителн, уобмчаиги хтело, будуКш самБ н то чрезв мои „Одп'ћвЂ а и н* Ј ј Г овђ „мото 8 и самЂ укорео, сл4д< ват"Лно е излишна бвма она Г. II; вловиКа тјрада. Г. Сегединацт. напротивЂ некЂ буде ур-КренЂ, да се свакомЂ Списателго одђ оногђ , кои стваЈ »ђ болћ разуме, гди шта поправити може, и дабБ! лудоств бБЈла , томесе противити, но изђ тога несл4дуе ни на&ман'ћ, оно што е добро и на свомв месту, да се по нроизволен110 когђ мудраго Учредника квари. У прочемЂ Ке мене мои добрБ1И Генш и безЂ Г. Сегединца на прави путЂ извести, а онђ некЂ за свои Лавуршт-в самЂ се6 б1 какву Ар ^адну трг.жи. 5. „РечБ а „РукодЉ.не" Н1е наисходнји преводЂ речи д МануФактура ;" то значи кодђ мене фапђагђеК. Сходше вслимђ н сђ ХорватБ1ма л р\ котворство" будућји се поннт|'л о в*