Пештанско-Будимска скоротеча

450

днолгћ и друпшт. вссма разликуго , о чему е особен > оштро разликовак"ћ нуждно. м1 0- Одговорт, као и под^,: и«1 3. О речи „тфши" лгћгто ;; повод|, а „'шх*" у 31есто „бенх'Б к н ;? так<» а V м^сто дЧатммг" могао 6 б1 а правилноств лако доказати, кадт. бм се ст, таковвгич, субтјлнммт, ситницама занимати хтео. Речв „шор'в а садржава у себва саскБЈМТ, /1рмчш сммсао него изворх. Тожко изворЈ б*;з'Ј> одлива; тсжко трговини безЈ> извоза. За изв»зт, особкпо за дмвозн Фабрл ата лјбјслимб и , т[)еба по основагелЈО нове сисгеме у државнои Економји п° Дру Дјсту—иутЋ или „шорт." отварати , иочем1, свака држ >ва у својои внутрености и тако веКБ трговине изворт, имати мора, и ииа. О внутренБОи и увознои трговини осо 6 бјто са ФабрикатБ1иа у момт, дакле ОдпЗ>ву ни речи 6 б 1 ти неможв ио Лјстовом!, сов-ћту: @јпе 5Ја( ; оп јј1 ит (о тсђет ип& шасђНдеГ/ је шЛ;г ({е 9Капи^а?сиг ?)гођи?Се егрлШ, и ономт,: ®је 9Напи(а?(игеп ип1> ^ађгЈ^еп (м& ®иНег ипђ ^јпђег ђег (ЈигдеиПфеп Јгејђе^, ђег 2Си(Шгиид, ђег $ип(}е ип5 831|Уеп[фа((еп, ђеб Бшеш ипбаирегп фап&е1б ипђ ђег ЖгЈпбропбвег^ејЈегипдеп, ђ г б10!И'("аГ1оп ипђ ђег роПГ1(феп 9ИафС. (9?аГ. 6. ро!ЈГ. I сгр. 212) кое сзмб а све у соЈ ласче довоДеКи, у момт- 0ди4ву езгромт, назнач!о. д Србскш слепацт," пнта Г. Сегединацт,, кои 6 то? СрбскШ слеиацт, свакји е онаи, кои еслепт., по момђ Одп'1>ву, и кои народне баладе уз 'Б гусле певаго. Они су кодЂнаст, то јпто су код 'ј> Грка рапсодисти објли, снрћчБ народни барди. (сравни ©(I ииђ 2Бер 1838 сг}>. 152). Н'1е дакле чудо ; што су они већБ с ад 'Б Омирима прозвани, премда су кодт, мене V сравненио са ОмиромБ тепцБк Србском 'Б „певцу'' иакт, и.ш сгЈхотворцу свакомк часп> и поштен'1>. Овб 1 кно иаображенБЈ лгоди, даЈО надежду, да Кеду изђ н:нпи рапсодјн кадт, годт, едно цело. — Србску Илјаду — сочинити ; чрезт. 1;ое 6 б 1 тек ј> онда правБЈ србскш Омири иостали , ербо ако и естБ оваи непостижилп>, то опст б Плинпј вели: 1(ачие е11ат поп а88еси118 ; го1и'18а<ј аБиаЈе рикћгит е1 та^пШсит ев1. У прочсмх е речБ „грчкш н

србск111 слепац!." ееза и ант!ееза не само словомђ , него шго е памети достоино, и у читавомт, свету едино кодт, Срба наћи ; у отношенно на Оиира, и д !јломђ. У снотрен'ио могт, пос Ј шјч^нји Серб1е нодражавао самв од б части Шилерову Фигуру ; 3(иф јф (пгз јп 2Сг1аМеп деђогоп! дакле: 2Сиф јф бјп № @ег()јеп де»е(еп! Међу тбјмђ требало 6 вј да свак!и правБЈ родолгобацт, свету землЈО свон праотаца (ако може) поке едант, путт, у < вом1. жикоту посћги. Сербј.ч треба да намт, б\де наЈпа Мекка и Мед1на ! У смотрен1го увода писма Г. Сегединцч упуКуемт, |-а а на моеу ч. 20 Скороточе 1843. печатано прим]>ч 1Н1е, нека га поболЈј прочита. па ће други путт, паметнје судиги. ТрБ1 • одпне и вишемое стјхове кв фнти, а то стрићливо подносити, па садн опетк „врло нагло" ст> моимт> прим&чашемЂ нред Б све1Ђ изб Љ и . 8арегс! аисЈе! 11о како други лгоди у овои распри о Г. ИавловиКу мБ1сле, показат' ће ево сл^дугоће писмо едногЂ као СпхотворацЂ похвално познатогЂ Спнсателн изђ Београда: Изђ Скоротече и С. II- Листа видјо самБ ; да сге се сђГ . ИавловиКемЂ, завадили. Сђ едне стране жао ми е, што Ваша драгоцћна ми особа тако бадава и неправедно наиадана бБЈва, сђ друге пакт. мило мн е, што прилику имате, Г. Иавловића познати. ПавловићЂ да суди о Иоез1и, то толико значи, колико латинска пословБЈца вели, • соееаз <3е со1оге. -— Онч., кои у СВОМЂ жмвоту 6диногђ ЧеСТИТОГЂ СТ1Ха направјо 1пе, кои ни о нрозБ! (ово е иало строЈ-о), много ман-ћ о поезш нонвтја нема ; онђ се >с.ђ;е Ваше и Ј>сннчке ироизводе поправлати, н јоштб бранити се , као да е ираво имао и добро чин1о. О1отрога, о тогев! То исто важи и о Г. Правдолгобу. Толико дакле заОднравакЂ мои критичара; г нро 1 Б1вномЂ пакв случаго неостае ми ништа, него с» Гетеомт, (2?е|Јо(Ј11'фег ®|'оап) у мб 1 сли сложитисе. А. Андрнћг