Пештанско-Будимска скоротеча

463

— До*'та, доста, Клаудје, само иди; ј н веКћ в 1ДИЛИ., да н >е могуКно предт. тобомт. штогодб загаити. — Они се са \ ћ раотапе. и свакш у својои соби предасе снј , да јоштћ заоставшу частв ноћи у тихости отпочине; но ово са мо Киа*д 'ио сретно за рукомт, избј ^« 1 . Дарт. 6 напротивт, цћлЈ ноћт. неспокоино провео. Премда онт. чисто самт. ееби нек^роваше; али м V е ипакт. сердце са стреломт, лшбови згођено бмло. Красне и дивне черте 1овангине непрестано му се предг очи нредставлнхј . СадЂ перввЈИ пјтн осети онт. желвно оно природно вгеченЈе страсти и лгобовногт. пламтенн, кое вид^ћшелгБ т ^лесногт. строн и чувен^ћмЂ речји женске едне особе на човека ј младости н^ћговои д-ћиствуе. У овомт. дакле, по отшествјк) К лзјдјн за н*ћколико магновенјв, грозничавомт, и мозакт. заверћућем -б посертанш волнЈшћиее, наипослћ призна, да е 1ованка една красна и млада д 1 јвица, кон е ј н4говом-б сердцЈ изненада како к> е смотрш, природно н г ћжно ч >вство и силнј л1обовт» спрама красногт. пола, возбЈдила. (продЈЖенЈв сикдуе.)

ПОТАИНБ1И 'ГЕРГОВАЦЂ. Генералт. — Дјректорг свјго харм1ц1н ј ФранцЈзскои Господинт. отт. К р 1 к т> морао езалвна обстоателства, а изасвон собственна дћла, едно путешеетв1е ј ШваицерскЈ јчинити; гд ћ дошавши ЧЈе онт., да ондашнви Садж1е и прочи Терговцв! ст. великимЂ остроЈмјемт. хеспапе свое потаино и крадомт. за неплатити харм!ц1го преко границе у Францјзскј шилго. Господинт. Генералт. — Дјректорх за ув^ћрити болБма себе о тои ствари, оде самт. ј ГенФт., и дође кч. наизнаменипемј ТерговцЈ, гди онт. за чет рдесетг Х1лвда Франка различитБ1 сатова, и дрЈги драгоц&ннм вевдш покупЈе; ст. тммт. обаче договорол г, да се нћму те драгоц^нне веици, безда онт. харм1ц1го у Францлзскои плати пошлго. За испунити желго вашу, то моралЈТ. десегт. процента више рачЈнити, отговори Терговацт.; но онда ћеду сатови сг прочилхЂ

драгоц -^ннБЈлп, вешма у едно време ст. вплјп ј ПарјнЂ стигнјти. — И самБ готовк тји десетт. ПЈ)оцента платити, рекне Д1ректорт. „ал' киквг сиглрностБ н одт. Васт> имати могу? — Н иболго одђ света , вели му оваи, Вм ћете онда тонервт. новце, кадт. драгоцћннр гтвари у руке добвЈете, едномт. отт. мои онлашнБИ Корешпондента, кадБ Вал:т. Ассм нац|'к) м 'То п квже, положити. Н молилгв за ил !е Наше и за атресЂ Вашт>. Отч. К р I к 'Б, Геиера.1 — Д^ректорт, евгоФранцузски харлнцјн (Но1е1 (Је§ Боиапел) уПарЈз^. Садт. е добро Господине. Вм ћеге смндучићв са сатов ма невредилјо, како у дол1т. НашБ стјпите, наћи. То ћ^се показати , ммслјо е Господинт. Кр1кт> у себи, видит'ћелш, лгожели едан н ШванцерскЈи СаджЈн едногт. Генерал — Д!ректој >а СВ1ГО харлнцјл прехитј )ити. Ни едног 'б дикле ма1новен1Н неоклевагоћи, ра .чшилћ Г. Кр '|кб на све харлнше по граница заповести, да се нитко живми безт. напоштр^ег -б испмтБ )вана и Ф1.л 'тБ1ранн неиропусти, и суглбу стражу свудБ да поставе; а онб затмлгБ таки на путђ пође. Кадт. дође на границу, препоручи онт. повторително свимђ Чиновникомт., да 6 б 1 строго внилЈаше ^потребили: а ономе кпи 6 б 1 сандучићв са сатов'л1а прон^шао, и задержао, 100 л>1д6ра поклонити обећа. Господинт. отт. Кршт. по срећномг путованго стигне кући свон>и; и како иаЂ кола нскочи, запБгга Порттирера (вратара), ели штоголб на н г ћ| а дошло. Оваи Л1у неколико нисалт преда. Оит. у свого собу оде, да се преоблче, и 6 бш е твердо ув^ренЂ, да су Чиновницм н'ћгови драгоцћнне ве1ци већв досадЂ пронашли: но текЂ што е онђ у снаваћу свого с- буступн), первБЈИ предл1егЂ, коегт. е онђ ту опазш, 6 бш е еданб верло лепо испослованЂ сандучићЂСЂ наднисолгБ, дНа Господина отђ Кр1ка, Генерал — Дјректора СВ110 Французски хармјцја (Но1е1 сЈеа Ооиапеб), у Парну. — О нђ се веслха зачуди, уззхе клгочићв, кога е тунашао, отвори сандлчићБ. и нађе све оне драгоцћнне ствари, кое е онб у ГенФу кушо, сђ кон