Пештанско-Будимска скоротеча

462

— О не, а те тако берно не пуштагт.. Та јоштБ Л1И ни си ни приноиЉдила, како се догодило, да су се она два безобразника лсудили тебе гонити. — Више су нви Благородне Госиоде отт> Дружтва Вашег1»Величества заостали данаст. у Трапезар1и, гди повише Флаша в 'та изпразднувши нко главе свое поугр'ћго; и шта р.ише, као што самк ог»> мимоиролаз'Кегт. Пинничај)а чгла припов^ћдати, да многи от -Б нби и иод 'Ј. лсталомт. леже.... Л дакле садт. мало пре, будуКи ми е време 6 бјло, из'б собе милостине Госпоже изишавши пођемт. поредт. Трапезар1е, куда ми 6 пут 'Б 6 бјо , у мото сОбу; ал' у испли махт. и нби двоица изт. НБ10ве собе изиђу и уирав' на мене награпаго. пакт. заоп цак ме ст. нбинбшт . дичнбшт . — или бклћ ре^и незгратнБШБ речма забаг.лнти: но л кадт. прим"ћтимт», да су они тано вшомт. обтерршени. да вдна на ногама столху; хитро се отт. нби кт . бкгству обратммг, и то управо овамо ево поб4гнемг. Дал'ћ пако што сн догодило, то и Ваше Величертво зна. — Господине Клауд^е, узмиге ту свећу- и посвћтлите намт.; ерт. и желизт. ову д'1;вицу сисвшгб на безб'].дно мЈксто отвести. Ово ] екши Царт. пустисе сестри хиттрог 'Б и искусногт. 1»\ код-клца Балдуина Вант. Генста, испод'н руке узети, и тако одма ш самт. собомт. отведе ГраФ1ЦБ1 отт. Лалаингт.. Ка дт. се они отт. Графјце опетт. у Цареву собу поврате, рекне Клауд1и Велможи своме: — Безт. сваке сумн4 н 6 вј се усуд10 ммслити, да се Ваше Величество у Служавку мое тетке, Граф1це отт. Лалаингт., залгобило. — Али она и естБ лгобве наидостоиша една душа! На могочеств, Клаудје, а 1оштб Л МОМТ. животу красши И Н'].ЖН1И обликт. ни СаМБ ВИД10. Дали си И ТН уМИЛНБШ н-ћнт. 110гледт., ДИВНБ1И и виткји н- Ј јнт . стас 'Б, и онаи лагК1И Н"ћн'Б ХОДТ. прим'ћ'110 ? — Н самБ сне то Вашемт. Величеству на иромотренје остав '10 , као ето што и чгемг,

даВ^ше Величество Н1ени наиман'ћ очи свое штедило. — Зарт. н!е то права штета, да таконо красно едно створен"ћ у тамно11 сакривносги живи ? — Та валБда не бнбвмо, по моме мн4нпо, башт. сасвимт. тако тежко, да се то створен^ идт» те тамне сакринности шбави. Више су већв ПастБ1рки Дамама иостале. — Тм Клауд^е, све салге гата.жце, кое невреде ни потуре, говорипп., и н се боимт., да гр-ћшникт. неумрешт. безт. покмнјпј ?; ..; Али море, знаш' ли тн, да н'ћна рука бћлииомт, своЈом'Б чисто човека обчиинва ? — И да св*ћтлБ1И драгји ка>;ент. на тако н-ћжнБтмт. и 6 *ћлБ1Мт. н ^ нбшт . перстима не бм башт. рђаво стоао? — Пакт. еси ли 10ШТБ, са ентуз1азм1ческимт. удивленјемт., као и свакЈи младт. човек -Б , продужи Царт.; накт. вси ли гоштб велимб кое власикраснје отт. нћнмвидго. —На мошчеств, тако сумегке, као наиболн свила. — О како бм ш скупоц-ћннми бисерт. 10ШТБ нреизрндно подичго. — Зарн ни си вид1о, какву дичну виткостб н^ћногт. стаса она вунена халвина, кого 6 на себи имала, покрБ1ваше? — Башт. и а хт'ћдо Вашемт. Величеству пртгћчаше учиниги, да бн исту виткостб гоштб халБина одт. атласа са златомт. извезенБшт. прслукомт. .много красн^е подичила. То 6 истина; али п 6 б 1 се с.мео обкладити Клауд1е, да 1ованка свое просто и скромно од'ћло не бм хгћла са богатммт. *крашен^емт. промћнути. — Хм', хм ! промолви Клаудш и1алБиво осм^ћивагоћисе; очевидно се види, да 6 Ваше Величество у тои струки книтб неискусно.... Но већв е доста прошло ноћи, и време 6, да н идемт., придода јоштб. и ст . овнмт. прекине своеволвно свои разговорт.. — Тн данаст. нешто хштиигб , рекне му Царт.. — Нека ми опрости Ваше Беличество, ерт. н знамт. узрокг.