Пештанско-Будимска скоротеча

л Еи видпшх, Дрјго ! Тв! умало се неизД ' ; де! г повикнЈ прочн д4вице. в „Ахт., мое Д; п е, то « егр шно 61.1.10! н са>1Б хт-ћна г вој н ги . а.ц. езмколп. ни самв могла »акнуги, н самв хт"6ла \стати, хл-1, су ми но1 е чисго ка<> Сапеге бвше. Менн в тако тежко бв!.1о, као да ме е тко одв гннв1о. ('адг на еданпутк на ноге скочилп.. Ху, » иј . шта опетн смотримт.? — Нои птици корачаше у башти доие и гб, е тако, као да се шеташе. Но \ един'1. VI ! и нсе створим-1. ј башти. Л врата рплченмлп.. аит. Нои веНк в отлетш бвш на м <'с» Ц'в, еедне на златанЂ н'ћговт. р< г'ћ и мен к'в себи зваше. II воисгину не зналгк како? а.ш ј » бднолп. т\енутку ока на^еисе и п на несеиу седеКи порндт, ц4га. в „А шта се дал4 догодило? а запмга Гтарица. „Н за да.гк више ништа незнамт,, 1вановна ; ,Тв1 си заиста твого рук_у подђ главомЂ имала ?" п Н не знамт.! с „(5СТБ, 6стб, ПОВВ1КНУ друге, МВ1 СМО све видиле, 1ванонна, кадт. е синоћв Аг( аФ*ћна Федос4евна р,) ку подт. глав^ метла и онда твердо заспала." „Видите даклекрасно — обучене д^вице, да сте.вв! саме криве, што ваше спеве заборавите." „Сад-в шта Л1\ драго; него бол^ћ кажите намт., Твановна, шта сант. Аграф4не Федосћевне значи „Ачт., каковвш е то краснвш сант., кра 43но — обЈчене д^ћвице! (!амо ме садт. послу шаите! Св"ћтлми онаи лгћсецт., когт. сге сну видиле, то е ванЈЂ отацт. Федос1И 1ва новичв; златни м^ћсеца рогови, то су д4 ца, којо Федос'|и Твановићв има, т. е. Агра Ф -ћнаФедос/ћевна и I в а н т> Федос4ев ни; зелена башта, то е т\ђе двориште цервенкисти цв4гови, Кои су убашти цн-ћта ли, то су младе нев*ћсте, а красне абу не опетт. су младожен'&, и Л1але пгичице к\пно са мркимг зрв!кавцв1ма, што су у башти п^вали, то су краено— обучене

дЈзви це; Нои птиц>, што се у зеленои ба« И1ти шетао, то е и з б р а н н 1,1 и С у ђ е н и к г У своме дворг шту, а Н >и нтнца што « на златн«1мт. едн^мт, ЛЈ-ћсеца рогу сед^о, а АграФ'ћна ФедосЉенна на дрл голгк, то су с в ат 0 1! и и то е све тако, као што кажемг нитн може другончЈе бмти! в „Али, Јвановна, хоНек) л' се тји сватови наскоро держати ? и „Ахт. лшбезне и пре.иобелпе мое гол\. бице. л Ако е истина да се сант. ше сасвилгк изсн10; то Ке заиота наск >ро дого итисе тако. да В1.1 чисто не Кете ни нри'м*ћтити, к » дћ Свати мимопрођу ; неКе те ни на \ м ». л ;1еги, кадт. Свае дођ* ; »шти ћоте сиазитн, кадт. Ке се уговори почети и довершити: и едва Кете мало н; мирисати , кадт. ударе руку орук , и за асталт. посћдан , и т*-к'в после навданпл тт. Кете све ово прим ћтити; т. е. величественноств и красоту блисташКесе нев-ћсге при богатои части; уваженје и велеслав'1е блистателнотрепгеКег-Б младожен4 при сне.ткованш веселонодвикивашКи сватова. — Ито Ке се све наскоро сбвгги : нити Кесе ст. твтиг и наиманћ закоснавати. „Аи, та тв! увект., 1вановна, тако говоришт.? да мои сант. ништа друго, него само то значи; а н ти опетт. немогу ззцћ.ш в*ћровати. с И 3наи, АграФ'ћна Федоскегна! да Кешт. зац'ћло ЈоштБ овога пролеКа нев'ћстомт» постати. — Избранни Обрлчницв! веКв су отдавно Дневнике прегледали и уговоре учинили „„А шта тв! то говоришт., 1вановна? л * нришапне Дол1аКица СтарицБ1. „„Немои ствари Феодосје 1вановича тако хвалити и славити; ерт. лагко можесе догодити, да се та стварв раеквари \ иа „Ахт., п што знамЂ, то а добро знзлјт.; а таине п 1 оштб нигди досадв изнвила ни сал1Б. в ... Пј .и коимт. р4чл1а и поп^вне. (продужићесе).