Пештанско-Будимска скоротеча

485

С Т А Н И Ш А С II Ч И В И Ц А. (Черта нзг жнвота Цсрногораца). (конацЂ ) Да би гако свош цћлк .»атие постигао, отважисе Станко у II •. игту нам-ћрисе на (јдногт> Турчн а, те гаотла •макне, а проч и\гћ опетћ ►1и1!пн1И)М'1. иор>чи, да ће дотие свакшЂ Турчина, кога годвухвати, смерт1к) уморити, докћ му жену и д^цу неповрате. А.ш Турцн ни су ни мариии за н^гову поруку, кое после тако Станково с>-рдце наиуни осветомт., да више ни вдному Турчину н1е нрпшпо. Ојп . е и посне Јоштк више пут1и сноЈо жену и дкцу натрап. нскао; али су свагда Турцм нћгову ирошнш огбацмва.ш кое га 6 тако веКк расиаии.к) онио, да е наипос.гћ >\в >Кене Т>рке св.<конкг)М'1> мжомт. м>41'), мор|.» и сћкао. Свако « ««'кто > дрлжству свои ој .така око Ливна ир<>вео н Т»рк« вреО;.о ; а амлу е у сволгн огечесгв> V Ц^рнои — Горн проб»в1о. Но III го 6 годв ^&уровш сирама Т\рака окјо, то се снрака Хрјстјнна челон'1л;ои1»)онв1и н искреннји ноказмвао, соогк че. а су м> овн свагда, кад*к му в год'1. погибе.гЈ. иретииа , номоКћ давалн ; и ебогт. тога с> 1а и А\стршски Грамнч рн ра до а. ш^чцаиади, и зато га Т>рцм п<>Ј)ед'1. сВ110 свои чегованн, никако ухватити нн с\ могии ПакЂ бш се онетн иагко м<>гпи (иг нћгове сине освободпги, да су му еамо па чахтћванк нкгову жен\ и д'1>цу понратиии. Но ово они ни иошто ни су ХО т Ј ј . Ш >чинити: иии што су се нада.ш, да Ке га ма кадт. > свое шаке добћгги; иич. што они као неинкн блудод^и ни су могии д< к>чи1и и в'ћроиа)И. да е <>во Станково строго постунан^ ст. Т>рцима само пос.г&диц.« жарке .побони спрама ^вое иородице; ер"!. таков> иЈобовк може само онаи у сво.ие сердцу осећати, ако му е ^ердце о1"Б свакогт. отровногт. раскопна чисго н свободно; биудод-ћи нанротив'Б отв Цвћта до цвћта као паукт. гмнж>Ки, и свуда в *'Љсто меда, кон е изсисао, горкш отровг "сгавиншКи, никада н1е осгктјо божес.венпми ®ар'Б супружеске ишбови; зато н неможе н^зииу кр"ћпоств и сииу проц'ћнитн , него орои с *»е ово међу гатке и иредраас> жден а. Сх то-

га Н1е сени чудити н ^кпма, кои док»зук>, да е излишно женитисе. — II норе у н свега тг>га ни су се Турци усудиии што гпњ несносно Станковои жени или д4цм учиниги; ер «. се оваи заки»*о бмо, да ће сву ону обмтеив истр<*бити, кон бм се усудииа н&говои иородицм каковми вред-к нанегн. Но умало што нје Станко зпгиавјо. Турско Поглаварство потужисе кодт. Аустршскогђ Надлежатеисгва, да Аустршски Граничари Турске разбоинике заши1цават; на кое наши Граничари, да ово потворен-ђ от*ћ себе отбаце, издаду запов^стћ, да Сганка живл н невррднма ухвате Станко дакле никакова зиа м.чцптт. н« чннеКн ше се ннкаконом^ ни огт. н;.|пн надао, тако буде в*>рио иагко от'ћ Граннчара >хваћрн'1. и на .Удбинк) ко Л Н1.авит» л1о ко Д(.на «> гведен'ћ. Ово се догоди нри све^ше1ку есенски дана, кад-ћ « о. Јј Г1. почео поин нокривати, а вћк-оке ондаппгћ пииннпе г«тово већћ саспим-ћ затернао. Сад'ћ видеКи се Станко у овои 6'^1И н жаио- , сги, да Ке Туркомт. Зфавт. читавт. у цнр нредан ћ Смге, нрене се маико; ерт. е добро знао, (IIга га там<» чека. Замо.ш дакие ондашн1и'ћ Запоц-ћстннка кордона, да га не бм Турком-ћ за ( ана и на нмгока дана, него нодт. вечер'ћ, шг кисн1е моа.е, нредао. Шго е мои1о, то « и н мои10. - Цри ч^рдаку Кук>, на старои међи три сата даиеко от*ћ .Удбип'ћ ил:ађ ше га Лапов^дникт. кордона Туркомт. предати, кои су тамо шштћ зарана у1отру дош.ш омии , и ц-ћо дант. на нЉга чекаш^и ако озебин. Аит. добмвши доц 1е у вечерт. Станка у руке, отк радости забораве сне нево.гћ, и закуш му у букагје ооадве ноге. То се, као што нећћ рек<м мо, на Куку догоди. Ово е вмсока гора на Т \ рскои ме\)И; иутт. преко н"ћ води краи д^бокогћ сурдука отт. кога су брегови тако сгермити, да се нигконе бмо могао без ч. погибеии жив та у н & гђ спустиги. 11р1е него што су се на нут-ћ отиснуии, рече Станко Т \ рком*ћ, да бм рад-ћ бм свош т*ћиесну н)жду и«вершити, Н ПОДЂ ТММ'1> именодгћ отнде С'ћ вДНМЛ1'ћ Турчинолгћ на страну, на краи ис.тога орега, гд-ћ е иежаиа елова киада , у кое на^.ћ тако бмнше обагн о (отрунуо), да су се могие 1.'1>го-