Пештанско-Будимска скоротеча

492

внше. л се трудимт. зпс -.лгл себи учипити »апаствмоКи га ; сви мои трудн у овои борби неимагоћи друге ц1;ии, да См саш, .му у.мт. са срдцемт. помијж) , и да бн! салњ задоволБСгво поиучјо видиги у Н '1;гов(>и луш" науке.коима се дивимт. у сагозу с' вјмостима , кое високоуважавамх. (продужнћесе.) С Е Р Б ( & О м Т> 3 К М Л Т» Д1» Л Ц У ПОЛЕЗНД СООБ1ДЕШН. ш едногБ Сшпденннка. Свншрнннка 6 драпи Зем.гћд киче и брате мои , са угн Г осподт . , С в 1. т и .1 н и к о м т. , назвао, и по тимт. наииенов.ниго д^жант. е онт. свачимт. онммт., што е добро и полезно, не самш теби, и.ш ш Бога м^ данномт. стад^своит,, но и ц"ћ-10мт. чоиечеств^ св'ћтлити. Онт. е д^жант,, сл"ћд^гоћи добромк прим-ћр^ дрв'1ми просвћ1цен1ни Народа и учеши м«жев1, ш с(1еКи, пј)осв1ј1ц^нјго и напредк^ свои Сонародника своиски и по цћлои сили <-вогои постаратисе. Да, б[>ате добрвш! н*ћгова е дћжноств тебе у добр^ наставлати и учити, а твон опетЂ дхжностб сстб н'ћгг слмпагоћи каш добротвора гвогт . и отца вмсокочествовати. Б рзђ н-ћговогљ учен'|н та срећант. неможешт. бмти нато ; што тн1 злбавлигоћисе у твом 'б благосиовенномт. Землћд-ћлств^, неможешг,-каш он ј . , умнш, св"ћга овога пјгостраносги заглеђивати : нитисве оно окомтк, ниги читанћмт., што су прочи Н зјоди у златномт. Земл+.д-ћлЈд х^дожеств^ новогт, произнаш.ш, поправили и напредовали, ви.гћти Слушни дакле, сва она полезна сообшенјд, код се твога занага касаго, и све оне на&ке, кое 6 б 1 твои домашнки напредакт. причинити могле, пр!имаи усерднш: какова ћешт. ево у полезномт. нашем-н Скоротечи чигати моћи: но пре него ш го ти таково што сообпди\1т,, вила да знашт., да: д Тко е колико у410 , толико и зна, и да она о добромт. Свншеник^, речена пословица (добарт. Свн1ценникт. до смерти се учи) свакомт. прил ћжномт. ч век*> приличрств^е. ,> читисе пак г б може

[>азлнчнш: прво, ип. разговоЈ ^а, кадЂ сиј -ћчв, др«г !и ученнш и искм;н!и мтђ предт, нами свол иознанЈн изкаже, и мм та забележивији , на нмп* обратимо ползђ : второ, из 'Б примћра. кад -1, сиЈ /ћчв, таково што видимо, што до данас -б видћли и искбсилн нисмо , и томх с.гћдоваги тр^димоее: на прил/ћрт., Домаћинт. едант., кои на цћлои пространнои свокш земли и грднои авлји, ни 6дногт. посађеногт. дрвета неми, кога домђ нитн осграде, нити кап*1е, ниги п; кт, камонногт, димника има, гакавт. велимт. домаћиНЂ прелазећи преко дрзгогх каквоп уреднјем, села пј ;им г ћти, да тамш у свакои авлш ирекрасна В'ћа рнћаго, да с^ домови обгр; ђени кап10м-1, снабд'ћни, и да на свакомт. дом^ ш камена иззиданми димникт. стои. мож>- се тимт. прим^ћрој.т. навчити , да поредт, м^дрогт. при.гћжанЈн, и онт. таково што исто урадити и имати може: т р е ћ е, учимосе изх полезнБ1 кнБИга , у кое се иск^снб ! м&жева примћчанја злпискго. — Истина, да има већв и такш на^ченм Зрмл'ћд"ћлаца, кои не само што знад^ то, какш се кодт, нби, или по др%гима пред'ћл'ма сб добримт. усп-ћхомт, оре и с1е: но и то сб" сазнали какш се у страни* ма землнма наиболд домостроителства воде. Кидт. се дакле овзкова полезна познанјл у едно С!1ишв, и на трЂ-кт. издад^, неможели човекћ читан4мт. или сл^шангћмт. оваковм кнБига себе ползовати? Тако стои ства [>Б и ст, др^гомт. б^ди којомт, ка^комт,. Св^ћтт. ш дана на дант. све више м^дршмт. постае. Многе сгвари, ш г оима пре сто година ни саннги могли нисмо, данаст. с^ врћк обБ1чни повседневни послови. Нема таквогт. ххдожества, или знанв, кол се небБ1 дала поправити или уговершенствовати новшма познаН1лма и шкровенјнма. Погр4шнш дакле мбјсле они, и себе црв^ у ренн зав^ченом^ 'уподоблавиго, кои се у свачем^ тект. древности д{>же и онда, кадт, у новимгв што бол"ћ виде. Ови обичнш говоре: „Оти цђ ми е такш рад10, пакт, е живјо ," Та да! слћдвимо д]>евности у добромт., али и новостб немоимо презр'ћти, ако у нбои каково добро нашли будемо. (зрбо кадт, намт, в мило да намт. шеширт., лаибликх , прсннкт,, каоани-