Пештанско-Будимска скоротеча

ца и опак.па по новои Форми скроена б»дв, зашг' 6 б 1 слш г.е л сгрммвали н у до.мосгр«»итеиство наше таково шго увестн, ипо бв! на\1"ћ нј1иход1, нјииђ у.мнсжпцчио . и начи,н I. жнвхта н; шегч, красипо и шиагшава.ш. Ово себе пока^е, да и Зем.гћдћлацв, акоЈ « рад'1> да напреднји б^де, д&жинђ 6 и то непрестан но учитисе, и др^ге ш н'ћга искзсше доброхотнш спгшати. Ч&и дакле, браге, ^шбезнни 3< Ј л1и'];д*&.1че, мои сообшснЈа, кон читаи>ћ'1 п у раанмма кнћпгама теби сад'1, драгово.шш сообшавамк; прво: Двапаистћ Златнм Празила. 1. Ог<]о е«1 апнша гегит ве ;н ЛпТ1НТ>. Ред '1. 6 д8 1п а свакогг посла и неиснлаНено д о м а ш н 'Ј» сокрови!де. - Сва ка стварв у домк и.ш у ав.ии нека ти има оиред'ћ.!ено своем г ћ<-то, и иослови твои, нека ИЈјадЂ' свое пзв-ћстпо време. Нека б^де и теби и твоима домашнима главнвш законт, свашта у свое вре.л!е совершпвати. Тко лгоби редЂ, ускгхблнва свош сил^, и на едант, часв гврши више, нежели др^пиза ц"ћодант,. Не зачинви безч> налг-ћрепјн садт, ово, садт, О8,;о , и незаборавлии дан;С б оно шго си шче зачео. ВЈзтрогона нишга кт» концх совершено привести вредант. нјр. 2. Ништа такш непостоано у човечшмт, живот^ ш^, капЈ свћтско добрп, благо и грећа: аато иемои безпутнш ништа шбацмвати или трошити, ио сачв"ваи и за б&двсце. Новацт, е заиста наинолезнгн стварв вко га на добро обрати.мо, и каково безнктно онаи д4ло твори, кои га безт, налг&реша троши, или га на онаков*? стварв ?>брг.ћа ш кое нити пршход^ нити п .лзБ1 каквои надатисе ииа. Тко у младости добро газд^е , таи да ће у старости мирнш поживити , надатисе може. 3 Непроводи у л-ћности време, д-ћателанч, б^ди свагда у какво .л1т, ниб^дт. полезномт, д^л^. Време е човека наискбиоценше благо акш га зна мЂ-дрш Јиотребити. Свакилгв мин ^томт,, свакимт. часомт, , кога си на празднш ПрОВеО, И3!^б10 си полезнв !и плодт, оногн д'ћла, ко! а си за то врелзе совершити могао. Какш ш мно!ти краицара Форште ,такш ш лјноги М1Н%'та часови ш часова днбј 6б1-

ваш. Прил^ћжанг човеит, просЈачк^ торб^ никадт, швратт, обесиги неће: а напротивт, бадавад«па доволнш богат в бвгги нелшже. (продуженје си^дуе.)

ГЛАСЂ М.У'ДРОСТИ И ИСКУСТВА. Између свега, што е мћсецЂ Маи лћпога донео, н1е нишга тако красно као н^ћгово цвеће. Л немогу доволбно понати, како се може шго друго тако лшбити као цвеће. Тко цвеће нелха радо и не лшби, таи мора об1ти да га Н1е нигда право и добро ни прплттрао; и.ш лшра бмти, да се у нћму таковог 'б што на.к зи, кое га чисте лшбови неснособнимн чини. Наибол ћ, што у човеку лшбимо, — есте наисродн1е ономј , чему се у цвћта ДИВИЛ10! 'Гко нема лшсли о цвећу, нема мб1сли ни о красоти; сл^ћдователно ни мб 1 сли о красоти душевнои. Код 6бј лш6 овб бБ1ла свагди и свагда тако чиста, као лшооиб цвећа? Кланан г ћ е лепа мрежа за краткоумне. М бј сви з а б л у ђ у е м о; само што сва К1и другоач1е заблуђуе. — Кои ништа не дае печатати, таи се и не кртз1ра; кои нишга не пише, таи неправи у писанш никакве ни погр'ћшке, а кои нишга не рачуни, неправи у рачуну ни погрћшке. Нова е честБ као и нова халБИна, коа нре не сходствуе ниги се слаже, додћ се мало не пронеге. Нема ника; вогђ художества , кое бм духу и вкусу едне Госпоже више чести причинило } и при коелгБ 6б1 се она свакЈи дант, поболвшавала и лмекшавала, као нћна — кћи. ГЈравда више пугји болде, алт, зато опетБ не умре. Речв О гацт, есгк една велика речт,; наивећа у Держави. Кои честБ трЈдно и у невреме тражи, издае се, да ш не заслужуе. Кои ново 3в а н 1 е получи, таи е обукао нову шштБ круту ха.љину. и. е