Пештанско-Будимска скоротеча

517

номђ и отношеЈнт Сиав'ш л Енгиезскои, I Ц| ианћскои, ФранцЈз<-кои, 1га.11и и Н'киачкои ше досгоино ни да се спомене. Наиврћа неср»Ки, кон е нашг Народ-н у стара времена сгодил«, еств ти, нгго су га :у1ди Народи свагда огт. м >>ра и н4гов«* Терговине сулбЈлли и отуђивали. Ту му в гкив цн културе прободенЂ, кои треба да оиетт. зарасте и да се за.гћчи. Отт, Пу тника. к '»и су на крону гаи.пе бв1ли, познамЂ а много Бугарски и Далматински Терговица, кои се таки, како имт. авимт., да самБ се радт. ст. нвима поразговарати, около мене скупе, и то на велику мош х^Сну: ербо н као страннолемацк садт. више отђ нби научим н и иск> симт>, нежели они отт. мене. Они су понаивише облчени 6 бјли у дугачке Тур.ке халБине, кое се мени, — окромт. кодт. Свницен<тва — никадт. ни су доиасти могле. Еуропеиско нопјиво , не само да е само но себи красно, него има шштб и го п (*еимл [цество, да душу и 1"ћио, а често и харпктерт. поединог-Б човега открива и издае, кое све дугачко Турско од-ћло за крб1 .чое и замотава. Они ми ов 4 много сообштише о нбшвомт. Сиавенскомт. подреклл, онбјовммт . нравима, обмчаима и предразсужденЈнма, о добрБгмт. и невалдлБЈМЂ своиствама нб 1 овб 1 землака, и то са откореннЈмт. и простодушнБшт. повкренјем 'б, кадк су прим4тили, да самБ и п Славннинт,. па да н н све, што се годбподрекла мога Славенскоп. Народа ТБЈче, са сваким*б ^ччстјемт. и ^сердЈемн пршмамк. Два су Б .гарина прис» тствовала, отт. кои самБ моимт. ушима чуо и освћдоч1осе, да е међу из1 оворомт. Бугарскогт. и Полбскогт. Рјне<ма велика разлика; БугарскЈи крозЂ носђ гласт. изговарани н1е тако нкш и оштарт«, као Полбск 1 и . Б> гари ми се ови овд'к дко и горко изтуже на Енглезе и нншве Посланике, кои су у Цариграду; да они сир^ћчБ свако заведен^е у Бугарскои, кое 6 бј слјжило на просв4шен1е Народа и воздкланје земл-ћ, отма угнктаваш кодт. Престола Царско! ђ и кодт. дри и манБи Чиновника облш угоКи и гледе да ма каквим 'Б начиномт. ово поруше и уничгоже; накт. јоштв и све силе употреблкно,

да и самт. Бугарскж Народт. разрмпе и искорене. Турц».1, кои су вообше л-кни и глу пи. нишга се у наш> Бу |'ар,ске послове нем'ћшаш,ма да мбј нама колико Школа, ПроФ>'Ссора и Учител# заводити п- чкемо : али то немогу да гледе и терие Енглени: не! о о.тма стану кодт. двора НашиногБ зато протестјрати дчтле, докле намт. годб Г1;>ша као ДеЈ .жавна властт. ово нез.Јбрани. — ; ,А зашто Енглези то чине ?" упмтамт. 1И н. „Зато, с оггоноре ми, — „што се стараш, да не обј Славннство силн1имђ и снажн1имт. постало, нан'1. чрезт. то да се не бв1 Славенска Терговина на мору, отт. дана на данк све већма воз сћлавашћисе аче повела и веКма у.л ножнла." — Ови добри лшди шштб ми много обому подобнБЈ прим-ћра себичнБ1 Дућандж1а у изображенои Барба)ти сообште. Сузе ми нпо низ к лице потеку, кадт» овд"ћ чуемт. и жалостну в !с1б, да е стлрбји мои пошаникт. и прштелБ господа г 'Б Анђелко Палашовт., Б гарскји Великокупацт. (кои Пештанске годишн'1; торгове пос4 [Цчвати обБЈчесгвоваше). кадк е хотко у мксту свог-б рожденјн, Велешу. учи.ишде и Д читела, и вооб[це предуготовленЈи кк возд"ћлан1ш и изображешш да заведе, подговоромт. и наваждешемт. Енглеза 100 де!'енека претершо, и као изгнаникт. изт. свогб огечества удалитисе морао. Ако ос4те Ту1 1цк1 кодт кога Бугарскогт. или Босанскогт. ХрЈсг1анина новацм, то гатаки за ноге о шипк> гвоздену тако обксе, да му глива доле виси, и ова .о га дотле оставе да се пати, докле имт» или он'б саит. или нћгови прЈнтелБИ захгкнану сумму новца неположе. Сусретне ли на конш ншећји Хр1с !1анинт. пешке идућегн Турчина, то он б таки мора да се сђ кона сиђе, и дотле ако сх пригнутомг главомт. да стои, докле оваи не прођв* Еуропа смил< валасе на Грке, и пр1имила 1и се ст. наивећимћ Ентунјазмомт., али сиромашни Славвни незаслуж^ш Хрјспанскои. собол4знован1а — валБда заго, што су Славнни! - *) Ово е заиста за читапо Сиавенство веи»ка срамота , и ст, тммђ већа, што намх наиновЈа СтатЈстЈка доказуе, да е Сиавенсгво еданг наивећји у Еуропи народЂ ! —