Пештанско-Будимска скоротеча

522

туда , пактв ће п-ст. лоћи што годв и о сестри Гованки изв'ћстити. У онолгг. Балд;инг таки сестру посиииакши мало узме бол ћ науVIт., шта она дпа Служители ткоре 1/1 заиста кадт бдант. другому И{јиповЈ>дути почне, с.чдт. докучи, да е едаит. от-1. нби двоице Служителк из'к Шоорјсса, а друпи и дпугоп. замка ; г.тому јоштб разуме, да е Царт. Карлт. V. у ШоорЈссЂ первми пул. лнно са нише ират10ца свои дошао, а другји пуп. потаино само са К.ллуд10лгв; далћ да се Цар г Б у 1ованку смертно залшбш, а и она у н4га; да су имт. у лшбови нбшвои наивише ГроФиЦа и К лаудш посредствовали; да се 1ованка за шестт, месец1и , отг како е Царг у ШЈинчку отишао. пЈ >екорго по ц^о дант. у св«10и ссби затворена плачуКи изгубила; и шта више, да е оп. Цара остала тежка и да Ке скоро и нородитисе. Ово ка гт. Балдуичтћ Влнт. Генсп. чуе, како овадва Служителн 1ован ино име са свакнмћ подсмБхомб споминш, — то савн задркће, и у лицу као крпа поб.гћди. Х>ладу тежки осеКана смуш;аваласу нћгову доб|>у и поштену душу; лштина, с, амота, брига твердо су га задержавала на столицкН наипослј; едва загушлвиво проговори сестрама н позове Ш, да иду кући. — На кое га оне запмташ; зашто тако рано; нама се чини, да ови лгоди говоре н"ћшто о 1ованки; дакле да се што годб о нбои извћстимо. — Ништа, мш треба да таки одлвде идемо, покгори Балдуинт. ст, таковидп. тономб , да му одма обадвћ посл'ћд мо. С-б берзБЈМЋ корацв1ма изведе ји садт. Балдуинт. н ;' б крчме. Онћ е тежко двЈСао, нћгове на лицу черте бвхле су у наивећемт. стеиену поремећене, и ходт, га е издавао, да му се внугренностБ са страховитБЈлп. незадоволБСгва волноватама бори. СмуКенг, и без1» икакве речи зборећи хшт!о е у варошг. А сестре, незнашћи узрока н-ћгове лшт >сти, ишле су поредт. н!;га мирно као две незлобне овчнце. Тако ништа неговорећи светрое дођу кући, гди кадЂ у собу уђу и унале свећу, пршгћте оне, да е погледт. брата садх мно-

го пр1ат!пи и бв1стрш, него у крчми што е 6 б 1 о; ерЂ се онх ово хладнБшт. ноћннмг воздухоит., ово берзмит. ходо .их доста утиша« . И кадк су се већв свукле, да иду спавати, то уз.ме 1и онб обадве за руку и рекне им-б много тишим б гласомЋ: — Сутра ћу н у ШоорЈст. ићи, да пос);тимђ нашу сестру 1ованку. — О, идемо и мб1 сб гобомт, браге; и мб 1 желимо, да нашу Јованку видимо. А шта е она, брате Балдуине, учинила, те су се мало нре твое очи онако и,.о отт, лшгости свктлиле, зопБпаш га. — Вб 1 се у том '1. варате, добре мое сестаре, отговори имв онб ошгро, кои спдв изт. нбшвм реч:и дозна, да оне истину ни су докучиле. Л се ни сзмб на Јованку лшт1 >; него на ону двоицу самв се гшо разгн^вш 6 б 10, и зато самв и.з к крчме и понаг.ио. II се нимало не с мннмђ , да наша сестра доданасБ н1е остала честна и доброд-Јзтелна. М ове писл ћдне речи тако му гежпо и л. уста измђуг да свакш, кои е 10ле огт. н^ћговБ! сестра исвуснш 6 бш , могко е лако прим^тити, каК"ва свирћпа пору»-а у НБИма лежаше. Д ћвице садт. мирно оду спавати ; Балдуинт. се такоћер -б преда кт. сну, но верло е мало снавао, и сутра дант., тек Ј. што се данЂ укаже, а онт. узме отђ еосћда доброгт. конв, и на 11'ћму одма отезди у замокЂ Шоор1ссЂ. Огкако е Карлт, у Нћмачку отишао, от б то доба свакШ данЂ су се гласози о нћговои ске већои слави и срећи распј ;Остирали; иакЂ и 1ованка е све већу радостк у себи осећала, што е она, као една сирога Гражданска кћи лшбезнБ1цом 'б тако славногЂ и великогЂ мужа иосгала . али када, се опетЂ ммслима у милу и малу клћицу свош, гди е са лгобезномЂ свошМђ ФаммЈицомЂ млађанБ1И свои животт. весело, задоволвно и цкло.мудренно проводила, стави; то се опоминнлг, да еневиностк нкна дичнје и св-ћтлје украшенје 6 б 1 ЛО , него сва п '1 ;на лћиота. Она чешће ополшннгоћисе речш, кое ши е братЂ при полазку плачно изговорјо, а и свое погр4шке, кош е у Шоорјсу учинила, чисто е сгреиила више брата свога видити и предЂ н*ћга се као нћгова сесгра ставити. И заиста н^говђ долазакЂ у