Пештанско-Будимска скоротеча

524

лиди, гди му до.шзи јм 1; с 10 1ованке Балдуинђ , коме проговори: — Аха, В бј сте прјителго! ЗарЂ нисте мои налогђ извершили? Зашто и Гованка сђ Ваиа Н1в дошла? Зарт. она незна да самв в гвде? Или да Н1е болестна? — 1овинка верло добро зна, да Вм овде на н!о чекате; она Н1е болестна; но зато опетт> неће д< ћи — Шта ће то значити? Валвда има какова ирепрека, кон е мени непозната? — 6 с,тб истина, да има, и та е , што самв н у ШооршсЂ дошао. — Што сте В б1 у ШоОр1ССЂ дошли? В4ре ми мое, то ми се см'ћшно види. — Ни наиианк см"ћшно— Хо, хо! дакле В б 1 сте мои соревните.њ V лгобови? — То не, него самв н братЂ н4>нђ Балдуинђ ВанЂ ГенсгЂ— Н^ђчт, братх ? повБ1кне Карлт, сасинмЂ смЈћено и забЈН -ћно, дакле знате л'.,— Да сте Вм великш вданЂ Г оспидинђ, к »и сте мого сестру обманули, и похитили— И дал^? рекнеЦарт, кои зажели знати, да ли га Балдуин ћ познае. — Дал"ћ? До неколико дана донеће 1ованка невинно и незлобно создан1е на свћтЂ, д^ћтешце суза и т уге, кое може бмти никадЂ свога отца знати неће— Дакле 1ованка ће ее скоро породити? промолви КарлЂ ; кои се дко овои новои в"ћсти сздђ удиви, и кои се увиди, да е садЂ као у мрежу ухваћенЂ. — Да, гако е то. И садЂ кажиге ми сами, великш Господине, шта 6 б 1 В бј радили, у такопБШЂ обстоателсгвама, кад к бм на м"ћсгу моме 6б1ли На ово Балдуиново пБ1танћ мало се прокошкаго, и наипосл4 се ЦарЂ склони , да ће новорождено д-ћтешце кђ себи узети, кое потверди сђ овб 1 мђ речма: Послушаи ме Бал д^ине, Т б 1 имашЂ благородно чувство и сердце; тбт си ве[>ло добро учинт, што си огђ мене захт^вао, да н чести 1ованкинои _ јдовлетворимЂ: а те зкто весма почитуемЂ; Тм си м>жескии челов-ћческиучинго, и твого братску лгобовв испушо. А д ћтенце, кое ће 1о-

ванка на свртђ родиги, 6 би' ће мое; а ћу га припознати. и да ћу га, да се воспБ1та сходно оному чину, кое ће временемЂ получити. Н ово све вћруи мо 'ои Царскои р-ћчи. Него отведи ме садЂ кђ Гованки. У спроводу БалдуиновомЂ садЂ отиде Царт. у ЗаМОКЂ Шоорк :сЂ ? у кои уђу крозЂ мала едма потаина враташца, отђкои клгочђ дала е Тованка брату БалдуинуШестока душевна волнован1н, коима е Гованка ово ^ ђ дана изложена бБ1.1а, 1 оштб већма слабо н г ћно з фавл"ћ оборе. ТекЂ што е БалдуинЂ Цчру отишао 6 бго , алЂ нбоизи дођу перви знацБ1 порођан. Но она поредЂ св1го овб 1 болова, кои су е предЂ рођаи мучили, нје оиетЂ заборавила на часЂ онаи, у кои се Балдуинч. обећао врагити. Она е непрестанно погледала на врата ; е[>бо се надала, да ћ« безЂ с\мн'ћ и КарлЂ сђ Балдл иномЂ дођи. И чаиста се у надежди не превари; ерЂ текЂ што удари на по.по шеств с т!и, ал' ето Балдуина , гди уђе сђ ЦаромЂ у собу. Первми звукЂ, кои имђ у мпи уда })и, 6 б 1 о е нл ;-чн малогЂ, башЂ онда родившегсе д^ћтенцета- КарлЂ чувши оваи звукЂ, садЂ перву отчииу лгобовБ осћти у своме сердцу, и сђ неописаномт, радостЈго похжтикђ постелби, на кмјои е 1ованка, бледа и боловима сасвимЂ ослабл4на, лежаиа. Она кадЂ Цара, свогђ единогЂ лгобезника смотри осмћнесе на н^ћга блажено, и пролЈе сузе среће и задоволвства: а онђ опетЂ заборави у оваи ма на сву свого силу. славу и на вб 1 СО к 1 и евои чинђ , пакЂ приступивши кђ постелБИ иовтори !Ои са сладкимЂ речма свого лгобовв докле годб узживиУ оваи парЂ пружи Гр0Ф*1ца Цару новорождено отроче, кое е 6 б 1 ло женско- А ЦарЂ га одма пр1ими на свое р;уке, и радостно рекне: — 1еванко, мила моа 1ованко; ово е Д'ћте на в"ћки и мое; и ћ_» |-а воспвнати дати , и као ОтацЂ лгобиги— О, благодаримЂ ти лБгоезнвш мои Карле, нолако иро!овори му 1ованка, и поимисе изђ постел^ћ нружагоћи му свое дерктагоће р}К"..-. но сасвимн разслабленна опегЂ чисто изванЂ себе падне у постелго натрагв.