Пештанско-Будимска скоротеча

528

породившасе ч\ветвовата на свакји начинт. твердо задержати. Д самв и на другомт. м- Ј зстј , и у овои прилики примћгјо, да већа часга Путника много ман ћ удоволћства у томтј налаии, што бм вћ1спрснне природне и художеетвенне предмете, паматодостоине градове и пред"ћле, ст> правммт. внутреннвЈмт. допадан'ћмт> гледали и ст» нћима се наслаждавали, него само да 6 бј о НБИма много више говорити могли. Зато се лако дае изненити, запгго тако многи путницБ1, особито богати Ен1 'лези , радо = и желБно пискарагоћи Н '1 ј МЦБ 1, кои често нити чувства каковогЂ за природну и художеетвенну чарателностБ имаго, но само зато нахзвеће теготе у путешеств^ама терпе, на ВБ1еока стрменита Шведска брда, гди се лагко и лагко вратт, сломитиможе, пузе , водоузе, р"ћке и морл прелазе и преплоиваго, и на наиопасн1н м-^ста, откуда силно вода спада, пенгосе, и како разне предиете начертавагоћи, тако и описивагоћи ш множествомЂ и надмећан"ћмЂ, не зато што 6 б 1 они какову насладу и насиш,ен1е у тому налазили, него да 6 б 1 се само у свету познати и проелавити могли. — Али а сиромах-в ! Како 6 б 1 могао н отђ други изБЈскивати, да они оно исто чувствуго и осећаго, што самБ н осет10 и чувствовао, и да и они участ1е у оному имаду, у чему самв н имао ? Но ко.ие 6 бј другому и могло восходеће сунце таково удоволБСтвТе причинити, као едномЂ Славанину! 1/1 то е тако! И:гв два основа нарочито ово понвлек1'е мене е плћнило; ерт> ми ово не еамо означаваше ВБ1СпреностБ природе, но такођерт, даваше ми и народнго надежду, будући се сунце у евоемт. раномт, велел ћпЈго управт> надЋ гогославенскимт, пред-ћлма узВБппаваше. Ово ми причинаваше воображеше новопробуђена све гонсне по дугои ноћи > новљ животђ устагоће браће. ипђ 2беј1. 0 Д Г О В 0 Р Б На кр1тику у Числу 102. Сербско Народнб1 Нештански Новина , као што 23' Декем. на страни 707 ст> врга у разд^лку средн ^мЂ

читасмо, како Г. ОеодорЂ Павловичв Л чредниктј и МздавателБ истб! Новина (безт. и наиман^ предЂ Публјкумомт. поштеде, ближнЈлч. свога, а нарочно Сербина) трнт. у здр лиу ногу забада, и на едно Обавлеше у Скоротечи, кое се Д'Ј}ловодитела о. Л. тмче, о« вако вели : дНашЋ оттј Господе Д. 1ованновича Изда^вателн, и Д. Теодоровича Учредника издаваемвш Пештанско = Будимекш Скоротеча (кои мимогредт. буди речено, ни досадт, толико пута обећаваног -б и завћпдаваногЂ рачуна (премда се нћгови руководителБИ еднако о туђи рачуни брину) не даде-" Очевидно е да сђ ова два рачуна, кон наполшн^ Г. 0. ПавловичБ, на го иде, као да у неко подозр"ћше кодт> Публ1кума Руководителћ П- Б- Скоротече доведе; зато и неказуе, какова су та два рачуна , то еств: кои е Скоротеча зав'&ццао, и онаи туђт> , о комтј се РуководителБИ Скоротече брину. Чести дакле и невиности наше ради у том'б смо грен1К), држилго за необходиму дужноетБ нашу, миломт. Роду нашемв ту соФ1сму Г. 0. Павловича, мало разнсниги; а нарочно зато: да се не 6 б 1 кои почиг . Читателв СербСК1И , читагоћи НовиНе Г. 0. Павловича, и недознавагоћи обстонтелства овб 1 рачуна, како еоблазшо. Мб 1 сб Народнвшт. нашимћ благомЂ на таи начин-в (као да бм смо се ст. нашимБ СкоротечомЂ утиснули у послован"ћ Матице Сербеке) манипулирати кигда нежелимо; — но смо онда, кадт> смо Скоротечу издавати почели, обрекли, да ћемо при свршетку сваке године, половину прихода нашеп> на Скоротечи, ако бн што 6бјло , у фондђ наши Народшл Школа жертвовати, ко !омт> Приликомт. наравно бм смо морали и рачуне наше Депутацји Школскои подносити ; кое ћемо и чинити , али само П1колскои; но ту обећапу жертву нстомЂФОнду нашемЂ, до данашн^гЂ дана, принети на велику жалоетв нашу 1-возато, не бн смо У станго; што отб свега мало Предброиника Скоротеча има, — а 2-ро пзкђ , што намЂ јоштб отђ оногђ дооба, откадЂ Скоротеча излази до данасЂ, ни половина дуга отђ Ј1ј)едчнсленнИка наши дошла Н1е,— и тако