Пештанско-Будимска скоротеча

529

ми , не текг са корБЈшћЈ (отт> кое бвг смо поиовинј Фонду Шкоиа наши Народнм давали), но 10штб и сђ великомт. штетомт. нашомг издаемо нашегт. Скоротечу , све у тои надежди, да ће веКв еданпутт. Сербски: Великаши, Лјтератори и Читателви наши јвидити; дае Ссоротеча ио опред^ћлешго и предпр1Нтпо своме за Кнвижество, и за ц-ћо Родч> наш-в отђ велике нужде и потребе данасг; — но отћ гога свега, на велике нде наше, досадт. ништа нема; те зато и Скоротеча, исто као и наибржа р-кка, кадЂ го тежке санте леда на густо притисну, едва само мшли- Им^ћли уши слмшати да слвјшитђ .()нт>, то еств Скоротеча (кролгЈз тога, што е правћш Сербсши органт. лггерарнв)и ; казуе како се руководи Заведенје Текелино, и Матица Сербска у Иешти. — М ово е онаи туђЂрачунт., о коме се, (као што вели Господ. веодорт. Павловичв) Руководителви Скоротече брину- — Но притоме РуководитеЛБИ П- Б. Скоротече, и отсадЂ, као прави СерблБИ, дотле задержаваго себи то право бринутисе о ТекелиномЂ заведенпо, — и о Матицм Сербскои у Пешти, докле годђ Г. 0. ПавловичБ не докаже, да та два заведешн ни су обиде благоСербскога Народа, — и онда ћемо топр†припознаги, варЈепН раиса — да смо се о гуђимЂ рачунима бринули — — Далћ пакЂ мимогредЂ позивамо 1\ 0. Павловича предЂ целомЂ почитаемомЂ Иубл1КОмЂ, да учини еданпутЂ мимогредЂ едно добро, и некЂ намЂ положи мимогредЂ и све Скоротече рештанц1е, да о рачуну Скоротече више паметЂ не ломи; али тешко нама!! што е наше то е лоше — и то не мимогредЂ. Што се ово1ђ изђ Скоротече' навода у критики Г 0. Павловичевои твзче, гди онђ у свомђ листу каже : „Скоротеча велимо одђ стране свога д^ловодителства авла ово: (кром-ћ тога тако учтив4ише нвлнмо и то, да ћемо и отђ сваке струке наручбине (Експедиш"е) прјимити, и такове свагда точно, уколико намЂ скор1е можно буде ; на опредЉлено м -ћсто отправлнти)" — при овомђ пБ1та , и узвикуе Г. 0. ПавлоничБ овако: Дакле ШпедицшнсгешеФтЂ отворити, вуну и сланину

и т. д. пр1им1;ти? Благо нама !" — Л долеписанвш као човекЂ терговачкогЂ реда и за бу душ,е себе опетЂ и наново преиоручуемЂ, и молцмђ миле наше Серблћ, да се по нотребама нБ1овима на мене свагда обратити могу: а што се ШпедицшнсгешеФта тмче, н торжественно Госп. Навловичу на то отговарамЂ, да га неКу нимало укоравати ако има — може ако ће и по 10- клавира свакогЂ месеца у Нолвску шилнти. — А што се пакЂ вуне са сланиномЂ каса, надЂ К010МЂ Г- 0 ПавловичБ, ;; благо нама" — узвикуе, то е онђ сасвимЂ отђ части у ЧиФутску рубрику ударјо; — кои заиста обнвлен1н наша не читаго. — И тако[нека ми мимогредЂ дозвол!;но бЈде рећи, некЂ се ни мало не бои Г- 0. Павловићв, да ћу се н у ту ЧиФутске терговине сорту, мешати. Д^иоводитеик П. Б. Скоротече. д-

6 ;к 1» И 3 М 1 л. 6 жђ дође у наивећу зиму кђ еднои змЈи, молећи го, да га у нћну зим_)ницу пр^ими, и да ту пребЈде, да одђ зиме не погине и нескапа: она се смилуе и пр1имига; но текЂ што се онђ ту намести, то иочне као у својои кући ширитнсе и жаице свое ежити тако.да сироту зм1го сву избоде и искрвави.Каже она н-ћму едномг, да е н4на зимуница, и као што и самЂ видити лјоже, да е за кби двое тесна, него нека себи онђ друго место тражи. Добро каже гои ежЂ, коме н^е по волби , нека изв1ђе; мени е овде добро, нити в мб1Слимђ ове зиме одавде извЈћи; а ако е теби ова зимуница тесна, а тм с-еби ширу тражи. НРАВОУЧЕН1Е. Онаи весша безуино твори, кои ево имћнје евое пре смрти евое 6 лижнбимђ и сроднимг у руке преда , тако да онч. наноел'];дак1. изг нћ1ове мииости живити мора. Мш кадг коме оћемо да помогнемо, и да дћло милости јчинимо, ваин наипре да извндимо, есу ии тји I лк>ди цоштенн, и нарави и карактера честногч., коима