Пештанско-Будимска скоротеча

3

не, и то све драговолмо а бадава безЂ награде и припознаша. ЗарЂ ово не приноси Матицм толико хасне, колико еданпутЂ за свагда положени 40 фор. ? — А кадг. ови почестни Членови дужности у Матицет отправлам, валвда е праведно да и право каково , т. е. право вотЈзјрана имаго. Далћ ели Матица крива, што се на Лћтопису ништа досадЂ добмло ше, то ће сваки лагко разсудити, кои е кнБИгу какву Србску кадгодБ издавао.) — ■ но онако неприкладне речи употребитп, као што е Ожеговичв овде употреб1о, само е пакоств у станго, на кое бм требало му отговорити, да има кнвига, као што е некш „ ПреводЂ," кои е заслужхо не само кодђ Граизлера и Казштехера, но шштб на гори мести да се употреби. Но ово е јоштђ мало, што Ожеговичв незна, да е тежко кон Србска кнвига и трошкове издашн накнадила , — али онђ мора бмти некЈи особмтш сђ новцемЂ шпекулантЂ, кадЂ свакш добмтакЂ, и у кнћижеству на форинте рачуни. — Матичина цјзлб нити есте, ни треба да буде новчана хасна, ве^Ђ као што е у Уставу изречено : Разпространеше кнЂижества и просвештенГл народн^гЂ , дакле моралнин и умнин добитакћ, а не новчаими. Овои вмсокои ц^ли своти треба Матица све друго да подчини, поредЂ кое ако се може шштђ и у новцу на кнлигама добмти, сотммђ бол4 ; аколи не, онда е дужна Матица, тако као што и МаЗјарско Учено Содружество и проча овогђ реда заведешн чине, кнвижество и просвештеше народнЈј разпространавати и са самомЂ новчаномЂ жертвомђ своимђ . Али штедсћи новацЂ престати отђ распространешн кнвижества

значило бм заборавити оно, збогЂ чега Матица управо суЈцествуе. Ово може за Оа ;еговића непоннтно бмти, коме е само оно добмтакЂ, што у куиау носи, али Матица, кон новце као средство ц'1>ли, а не за цћлв свок) сматра, неможе се по 0жеговићевомЂ овако ограниченомЂ начину МБпилена владати. Лћтописе пак .Ђ неполсзнммђ кнБИгама назшвати само онаи може, кои 1И не чита, или ш не разуме , или кои неће да разсуди , да су Лћтописи неисплаћено богатство вћжества у народу разпространили , и кнБИжество Србско сђ едноплеменицмлја и са странимЂ народма наивише упознали, кое б&1 већћ само за себе доволннђ доб &1такЂ и оида б&10, да е Матпца цео свои капггалЂ на то потрошила, и да садЂ ни краицаре више нема , а несравнћно више вреди отђ свш они прилога , кое су родолгобцм досадЂ иа жертгеникЂ Матице принели. За ТБ1МЂ показуе ОжеговичБ, како се онђ брмне, да се отђ МатичиногЂ новца ништа на прјватну или странну кор&1сТБ не обрати, и препоручуе, да се рагуни Матигини вишшемЋ месту или Надзмрателству подложе. Дакле овде е VI« геј, и ово е таинБ1и али прави поводђ Сочинителн при издашн) памфлета, т. е. Матицу некомЂ надз&1рателству подчинити. Но Матица и нћни приложниц&1 добро знак>, да они никаковои власти и никомђ другомђ , осимђ рода и соприложника свои, а наиманћ Надзмрателству томђ рачуне подносити немораго; и увћравамо Ожеговича , да Матица рачуне свое само приложницмма и роду своме, као што е досадЂ чинила, а никомђ другомЂ и неАе подносити. Ово е приватна рода и родолгобивм приложника фундацја, коа се никаквогђ «