Пештанско-Будимска скоротеча

2

тогђ опред^лила е бмла Матица пре неколико година награду за наибол^ грамматЈке сочинеше, на кои позмвђ изиЗје 1838. године само едпо сочинеше отђ Милована Видаковича} но ова по мн^шн) св1н) надлеже^и судхн н1е ни добра, а камоли наиболн грамматЈка бмла, и зато ше награду ни добмла. Овамо се дакле види относити оне речи Ожеговића, да е Матица дужна награду сочинителго д^нствително издати, коима е пребацмти хтео Матицм, што ше награду Видаковићу дала. Но ово бм сђ већиМЂ правомЂ сочинителн) отзмва пребацмти требало, кои е, као што намЂ е добро познато, Видаковићу за живота н^говогђ много коешта обрицао, но ше ништа испунш. Зашто садЂ има у Матици и такови гленова , кои касси нису ни кранцаре положили, пакЂ опетЂ у засИдашпма седе и вотГз1рато , — то сочинителБ незна, а наравно зато, ербо се за Матицу, премда у Пешти седи, ни толико ше интересс!рао, да е на главно собраше ланвско % ггђ Аггуста држано дошао. брбо да е ту бмо, чуо бм изђ даногЂ истомђ Собранда нвногђ изв$ст1н , као што су другш чули, да е Матица сматрагоЈш садашв^ нужде и потребе кнвижества СрбскогЂ, и видећи, да Уста†онаи, кои е содружество шштб при постанку свомђ , кадЂ е само купован $мђ и издаванЉмЂ гдикои сочиненЈн занимати се, и само трошакЂ за изданхе Лћтописа скуплнти намЈзравало, кадЂ е цело заведеше ово видђ неке само сђ кнбигама ТПггскулацЈе имало, и неммслећи јоштђ онда, да се оно по вмсокои милости царскои на степенЂ правогЂ кнбижевногЂ содружества у строгомЂ сммслу узвисити, —да Уста†таи, кои су осно-

вателБИ по првомЂ само намишлнго, ц в ише по едностраноМЂ начину ц1злб получити, него по обширности и важности саме ц^ле свое израчунили и установили 6 бхли, — при свакомЂ скоро кораку видећи , да Уста†таи садашнБИМЂ кнБижества и содружества потребама неотговара, за нуждно и полезно нашла нека устроителна правила по примЈру други учени содружества сочинити, и првобмтномЂ Уставу свомђ додати. Ова су правила наипре у Новинама сђ приложницБ1ма сообш;ена, а после заедно сђ узроцб1ма, коима е Матица побу^ена се нашла иста правила прјимити , у горереченомЂ главномЂ собрашго лане нвно прочитана и прјимл!;на, — и кон не б&1 Ожеговићу на штету служило, да е чуо, или да се о свему доволбно изв^стш бмо пре , него што е пашквилу на Матацу писати почео. €дно између ов&1 правила уређуе, да се по заклгочешго Матице јоштђ 1837. донешеномЂ у число Членова М. С. више лица, коа су отђ кнбижсвнм способности познати, и безЂ новчанм прилога пршме, подђ услов1емЂ да у Матиц&1 раде. И заиста зарЂ ше све едно, или 40 фор. у кассу Матичину еданпутЂ за свагда положити, или толико трудомЂ и д Ј ломђ Матицм пршнети, колико опетЂ, ако не више, али баремЂ 40 фор. вреди- Има у Матицм почестнм членова, кои отђ како су ступили у Матицу, све скоро послове нЂне отправлнк), рачуне и протоколле воде, за напредакЂ н^нђ старагосе, у зас^данЈа неизоставно и онда кадЂ наивише посла свогђ имаго , долазе, брмгу о целоМЂ заведегиго овомђ носе, и Матицу проти†оваковм насртана, као што е Ожеговићево, предЂ царемЂ и родомЂ своимђ бјра-