Пештанско-Будимска скоротеча

4

ка нова писмена изммшлнвати. — За доказателство первог' положеша сдужи число писмена КурЈллове азбуке, кое е 42., медву коима су сва писмена не само Греческа но и Датшска и Имачка, и кое е ветве, нел;ели число Гречески писмена, кое износи 24. и не;кели Латшски иГИмачки, кое износи 25. и 26". писмена. СлГ>дователно Курилова азбука содержи у себи ветће число писмена, него Греческа , Латшска и Нкмачка , и потому, у сравнешго сђ овмма, изобил!е у писменм. Остае доказати тшт' изђ прим±ра други народа, да ше ну;кдно, шта вншше, да ше полезно, и потому, да е излишно, умножавати писмена Куршлове азбуке. За така†прим^рЂ нека иамг. послуже народи, кои се служе Греческомг., Лат1нскомг> иШмачкоМ!. азбукоМЂ, каонароди, кои цв±тђ св&тског* изображенји на себи носе. — Стари Грецм дичили су се са свои 24 писмена, и назмвали су друге народе измедву прочи узрока , што у езмцмма своима имали су гласове, кои се иису дали ГреческимЂ писменама изразити, варваре. Штавмшше, такове варвг ^рске р&чи нису хотЗзли ни старатисе по варварскоМЂ произнесешго ни произносити , ни писати, но писали су ш и произносили онако, како е по н&иномђ вкусу подносило, н. п. Персшскогђ Кралн име АрджирЂ писали су Арта-КсерксесЂ и т. д. — Тако будуг&и да нису имали писмена б, писали су наше отечество „Серв1а," и т. д. — У нова времена ос±тили су Грецм потребу разнћ1 гласова не само у каквомЂ варварскомЂ езћЈку, но и у свомђ собственномЂ, н. п. имали су потребу написати име славног' свог' гонака Марка Боцариса, и неимаготћи ни ни ц, нису нашли за нуждно, ни изђ азбуке КурЈлла, свог' Грека, узети писмена 5", и ни изђ Латшске и Жмецке азбуке, кое су такодве отђ Греческе произмшле , 6, и с, нити пзммслити какво ново писмо, но написали

су га „Мгог^а^д, " изражавакш >и гЛасЂ 5", са ј«л:, и гласЂ ц, са т^. — Тако неимаготви за окончен1И обмчнм наши презимена гг> , пишу и говоре ум±сто тога к , или к е с Ђ , н. п. Античб , пишу и говоре Антшђ, или АнтикесЂ ит. д. Тако ум±сто ж, служесе са ум^сто ш, са с, и т. д. — Но оваи е алфавитЂ ограниченЂ само на едаиЂ Греческш езмкЂ и народЂ, кои се нбимђ служи. Може намЂ послужити овдћ прим ±ромЂ само у толико, у колико онђ за свои езмкЂ не има нужде, а за тудве езмке не има вол± , нова писмена пр1имати или изммгплнвати , задоволнваготћисе и недостаточнБШЂ и писанБемЂ и произнесешемЂ тудБИ рћчш. За прим"1>рЂ е пакЂ наведенЂ само зато, да се ииди, како онђ свого азбуку као сзнтбшк) хранп, премда му се она шштђ отђ времеиа богована 1упЈтерова датира, сл!;дователно са св,чтбјнбомђ в'1;ре ХрЈстове за н1 ;га никаквогБ согоза не има. — — Сл ±дуе прим ^рЂ осталм народа , кои се азбукомЂ Лат1нскомЂ и ШшачкомЂ служе. Ту нек' се наведу за посл^днго Шзмцбј , а за перву Латши, 1тал1аип, французи , Енглези, Мадвари и Славени, кои се томђ азбукомЂ служе, Чеси, Леси, Словацм, и Далматинц &Ј, Хорвати, Славонцб 1 , СремцБ1, Бошннцбг и прочи Славени западногЂ в±роиспов1;данш. Сви ови народи слун^е се пршмл ±ннБ1ма азбукама, и ие налазе за нуждно, никоимђ начиномЂ мГишти 1и, -— Погледаимо, шта чине Шзмцб1 Оии у свомђ собсгвенномЂ езБтку необходимо потребуго писмена а?, гг, гм, и не налазетм ни за нуждно, ни за полезно, за ове гласове особенна писмена измБпилавати , за д?, употреблнваго ф, за г, {[ф, за ш, [ф. Шта вБ1шше, кадЂ французско је, кое е Славеиско «) У" че , толкуго га за себе као мегкано Ш — Кром± тога имаготБИ потребу разлике писанн у ореографш уиотреблнваш часЂ двоегласна а, о, и, часЂ ђ, п, е, ова два по-