Пештанско-Будимска скоротеча

6.

ПЕШТАНСК0 -БУДИМСК1И Р О Т Е Ч з*(С о и г I е Г.)

11 Е Ш Т А.

ЧетвртакБ

20. 1ануар1*а. 1844.

Год. И1.

М 0 М Е Д .V х Л . Пренни Душе н узиећн Кт. млаволи вмсу слободанЂ ! Гдћ дркћуће харфе бруе Волшебственни тонови; Таио тебе осмћн шалћ ФантазЈе иаскавБЈи; Нренни , пренни дрзскји Душе! ХЈнтно спкши , не касни ! То е »гћсто, на коит. легло 1деплн избраше; 'Гу едемеке све днвоте Небесности стануго : Заидшчно 1и хармонја Обасипа полшбцм, На мекацке свое груди Претискумћт, сг усхитомг. Ха ! та већћ си тамо Душе! Ц1тереи дивишсе; Коло водећ' гдЗз заплеће Лакомг в4што ножицомг; 1оштб де почуи л^потнога Узг Фрулицу Ц1нт1а; Саслушаи му Душе, гласе 6чногђ грла саслушаи !! О ! усхиће†самг признаешг, Да имг с ' сравнит' не могу, Ф1ломеле складни тони Ауроре в^стнице;—

Надвмсуго (свак' ће рећи) Вабним -б своимћ чаран^мт Умилато шуштагоће БландузЈе МузЈку. Ту ми с' чешће бави Душе ! С ђ безазленнмЂ Музама, Милонке *) тн утруђенномЂ Лгобве ћ' свести еанове: А кадт, опетт. празне грудн Тебе жудећ' уздану, Тад' се пренни слети доле П'ћсму кажи Анђелску!

Ђ. Р.

ме

СВЕКРОВАНЂ АЋИМА НАТЕЗАЛА. (изђ Потисс'а Банатскогг). „бси л' загрнЈО вшоградт. прјнтелћ Аћи„Вре заг'рнЈО га е Светии Школа!

?« _

(снегг, мећава) видишт. шта лгоди раде! даи да навалимЂ и а ст. Богомт.: леба Фала Богу има, а и вшо башх н ^е скупо; бол^ нећу дочекати: та већв и Макси е седамнаеста година човече! треба то женити.— Видишт., како лшди садт. млади умирЈ, педесетБ година, то е већв старо; да видимђ баремЂ за живота/"' — л Само еси л' се добро препраВ10; знашЂ шта 6 Свекрово I" — „ ;; Та шта знам-к! за едну стотину дао еамБ газди Андрш нбивј ј залогу, а за дрјгј дао самв опетт. дрјгј јзкј нбивј -"" — ;; ПакЂ оће л' ти 6 б 1Т и доста?" — д;; Да вишђ неће! мора ћЈ ј-

*) Грац1е.